U detinjstvu su nam smetale, vređale nas, i često smo zbog njih gunđali. Ali sada, kada smo odrasli, i imamo svoju decu, mi razumemo da je to bilo izraz ljubavi i brige naših roditelja.I šta više, i sami ih često ponavljamo, jer su to postale izreke koje se prenose sa kolena na koleno.To su one rečenice koje smo čuli bezbroj puta. Sada su nam simpatične i smešne. Najviše zbog toga što ih i mi, kao roditelji, govorimo svojoj deci.Da li se sećate ovoga:
Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
♦ Kad porasteš, samo će ti se kazati!
♦ Obuj te papuče, nahladićeš se s nogu!
♦ Upaši se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
♦ Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
♦ Tamo gde si bacio, tamo i traži.
♦ Završila sam školu pre 20 godina, i dan- danas pamtim tablicu množenja.
♦ Ja u tvojim godinama…
♦ Ne interesuju me druga deca, već ti!♦ Zato što ja tako kažem, eto zato!
♦ Gledaj me dok pričam s tobom!
♦ Vidiš li ti koliko je sati?
♦ Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
♦ Dobiceš ti svoje kad dođemo kući.
♦ Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
♦ Isti otac…
♦ Razumećeš kad dođeš u moje godine.
♦ Jednoga dana i ti ćeš imati decu, pa ćeš da vidiš!
♦ Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!♦ Da te nisam čula da kažeš „neću“!
♦ Tvoja jedina obaveza je da učiš!
♦ Stišaj tu muziku! Nemoj da ti ja uđem u sobu da je stišam!
♦ Pazi kako pričaš sa mnom!
♦ Pamet u glavu!
♦ Setićeš se ti mojih reči.
♦ Imaš li ti kuću?
♦ Dok si pod mojim krovom…
♦ Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
♦ ZARADI, PA TROŠI!
Imate li nešto da dodate? ?
IZVOR: uspesnazena
