Šekik Belhi je upitao Hatima Esama: „Već dugo vremena prisustvuješ mojim predavanjima. Šta si naučio od mene?“ Odgovorio mu je: „Naučio sam šest stvari.
Vidio sam da se ljudi nalaze u sumnji oko nafake. Ja sam zbog ajeta: „Na Zemlji nema nijednog živog bića, a da ga Allah ne hrani!“ poptuno pouzdao u Allaha. Znao sam da sam i ja jedno od živih bića. Više nisam svoju dušu zamarao brigom oko nafake.
Vidio sam da svaki čovjek treba nekog prijatelja kome može ispričati svoje tajne i požaliti se na svoju situaciju. Potražio sam odgovor ko bi mogao biti moj prijatelj. Vidio sam i to da uz smrt dolazi i rastanak sa svakim prijateljem i bratom. Poželio sam imati prijatelja sa kojim se prijateljstvo nastavlja i nakon smrti, pa sam izabrao dobra djela.
Vidio sam da svaki čovjek ima neprijatelja. Shvatio sam da mi nisu pravi neprijatelji oni koji me ogovaraju, koji mi oduzimaju imetak i koji mi čine nepravdu. Stvarni neprijatelji mi je onaj koji mi naređuje nepokornost, a to je šejtan. Zategnuo sam luk i učvrstio strijelu i nisam dozvolio prilaz šejtanima.
Vidio sam da svaki čovjek jednog dana ima nekoga ko ga želi. Shvatio sam da je taj ko nas želi melek smrti (Azrail). Kada na kraju on dođe, bez opiranja ću mu se prepustiti i otići s njim.
Pogledao sam ljude. Prema nekome sam osjećao mržnju. Pomislio sam odakle mi to dolazi. Shvatio sam da je uzrok tome zavist. Odmah sam izbacio zavist iz svog srca. Nisam želio nikome ono što nisam želio sam sebi.
Vido sam da svi imaju kuću i prebivalište. Shvatio sam da je moje stvarno prebivalište kabur. Koliko god imam snage, šaljem dobra djela da mi grade i renoviraju kabur. Jer ako se kabur uništi, neće biti moguće u njemu mirno boraviti. (Ebu Nuajm, Hil’jetu’l-Evlija, Bejrut, 1997)
Za Akos.ba pripremio Fahrudin Vojić, magistar religijske edukacije
