Imam Ibn El-Dževzi, rahimehullah, kazuje: “Spavao sam u džamiji, pa su me probudili glasovi ljudi koji su unosili umrlog u džamiju da mu klanjaju dženazu. Ustao sam i sa njima klanjao dženazu, a potom sam otišao do kabura, aiko ga nisam poznavao. Kada su se ljudi razišli, sjeo sam pored kabura i učio dovu za umrlog: “Gospodaru moj, ovaj čovjek tebi dolazi kao gost. Ja ga, Gospodaru, ne poznajem, nikada ga nisam vidio. Da je on meni u goste došao, ja bih mu iskazao počast iako ga ne poznajem. A Ti si, Gospodaru, najplemeniti!”
Potom sam se vratio u džamiju i ponovo zaspao. U snu mi je došao čovjek u bijeloj odjeći i rekao mi: “Ti si za mene činio dovu!”
Upitah ga: “A ko si ti!”
On reče: “Ja sam onaj kod čijeg kabura si učio dovu, pa mi je Allah, zbog tvoje dove, grijehe oprostio!”
Allahu moj, zaduži nekoga od Svojih dobrih robova, da poslije naše smrti iskreno moli za nas pa da mu dovu uslišaj!