Često je moj život bio ugrožen. Imao sam i prijetnje i neposredne pokušaje likvidacije. Jednom mi je čak i amabasador jedne muslimanske zemlje upozorio na to. Pozvao me je i rekao da ima nešto važno da mi saopšti. Bila je napeta situacija. Ušao sam u ambasadu i on mi je rekao – znaš li šta ti se može desiti.
- Znam. Najgore što može da mi se desi je da izgubim glavu.
- E to.
Onda me je ubjeđivao da to prihvatim a onda sam mu rekao: - Vidite Vaša ekselencijo mene jako boli to što ste vi kao predstavnik jedne muslimanske zemlje, koji ste trebalo da me zaštitite, pristali da budete glasnik koji će da mi saopšti ovu vest. Ali imate jedan mali problem – ja sam drugačije vaspitan. Moj trenutak smrti određen pre mog rođenja. To sam kroz veru naučio. O tome odlučuje isti onaj koji je odlučio da ja dođem na ovaj svet i zato ne može mi biti to faktor na osnovu koga ću ja promijeniti stav. Ja zapravo mogu samo da biram hoću li mojoj djeci ostaviti oca izdajnika ili oca šehida.
- Šta si odlučio?, pitao me je.
- Odlučio sam da im ostavim oca šehida.
Ambasador je preblijedio u tom trenutku.”
Muftija Muamer Zukorlić
