Kada god razmisljam o povratku Allahu, uvijek pomislim na svog voljenog muža 💟 2020. godine smo ušli u brak i nismo klanjali niti postili, od svega muslimanskog imali smo samo ime. Zatrudnila sam nakon 9 mjeseci braka i tada počinje najljepši dio u mom životu…
Mene i muža razdvojila je corona, on je ostao kod kuće, a ja sam bila kod svojih 15 dana jer sam bila trudna i zbog sigurnosti odlučili smo da se odvojimo dok izolacija ne prođe. Moj muž, Allah ga volio, odlučio je da svoje vrijeme u izolaciji iskoristi i da nauči klanjati, a čak ni fatihu nije znao. Za tih 15 dana promijenio je dosta stvari na bolje, nijedan namaz nije propustio i redovno je prisustvovao predavanjima u Fokusu.
Jedne noći sam, kada je izolacija prestala vratila se svojoj kući, napravila kahvu i sjela sa svojim mužem. Pričali smo, smijali se i odjednom su ga suze oblile dok je ležao na mom ramenu.Tada je rekao nešto što je ostavilo jako velik utisak na mene, tada sam ga vidjela da prvi put plače…Kaže on kroz suze: “Tako mi Allaha, ne mogu da izdržim a da se ne isplačem, koliko puta me moj rođeni brat zvao u džamiju da klanjamo a ja nisam htio, ostao bih u kafiću i čekao da se vrati. Sada kad bih mogao vratiti vrijeme nijedan namaz tad ne bih propustio…”
Moja ljubav prema mužu je neopisiva, kada sam vidjela njega da plače i koliko mu je namaz postao bitan ja sam sebe upitala šta je sa mojim namazom?
Vremenom sam ga pratila, obavljao je namaze, išao u džamiju pa sam i ja krenula po malo klanjati sabah, pa podne pa sve tako dok se moji namazi nisu posložili i sve sam krenula redovno klanjati. Nije prošlo par mjeseci odmah sam se pokrila kako Allah naređuje po propisu bez razmišljanja.
Od mog povratka vjeri prošle su otprilike dvije godine, a ja nikad sretnija. Sve je krenulo na bolje, a ovo sada kroz suze pišem i zahvaljujem se Allahu što nas je uputio i što me spojio sa pravom osobom.
Kao bračni par zajedno smo se vratili vjeri, naša ljubav prema Allahu sve je veća, a naš brak sve je ljepši, kao i naš život na dunjaluku. Elhamdulillah.💟
M.B.