Svako od nas, najbolje poznaje stanja svojih dova (način, skrušenost, vrijeme, prisutnost srca i sl.). Želim da navedem samo dva primjera iz života Poslanika, s.a.v.s., kako i na koji način je on dovio a bio je POSLANIK! Pročitajmo ih dobro, razmislimo o njima a onda se zapitajmo, kakve su naše dove!?- Imam Buhari u svom „Sahihu“, spominje, da je Poslanik, s.a.v.s., nakon bacanja kamenčića na džemretima (za vrijeme Oproštajnog hadža), okrenuo se prema kibli i dugo dovio podignutim rukama.
A ibn Kajjim, rhm., za ovu Poslanikovu dovu je rekao:“Toliko je dugo dovio, da je se mogla za to vrijeme proučiti sura El-Bekara.“ (Zadu-l-Mea’ad, 3/286)Da. čitava sura El-Bekara! Po srednjem nekom vremenskom računanju, nekih sahatak vremena. Naš Poslanik, s.a.v.s., je stajao sahat vremena sa podignutim rukama i dovio.
– Pred bitku na Bedru, Poslanik, s.a.v.s., je molio Allaha, dž.š., za pomoć i pobjedu. Prisjećajući se Bedra, Omer b. El-Hattab, r.a., rekao je: ”Poslanik, s.a.v.s., se okrenuo prema kibli, podigao ruke i DUGO molio svoga Gospodara: ‘Allahu moj, ispuni ono što si mi obećao, daj mi ono što si mi obećao! Ako bude uništena ova grupa sljedbenika islama, na Zemlji neće ostati niko ko Tebe obožava!’Dugo je ostao tako okrenut kibli, ispruženih ruku, doveći svome Gospodaru dok mu nije spao ogrtač sa ramena.” ( Muslim)Poslanik, s.a.v.s., je neprekidno učio dove i toliko se zanio u dovi Allahu, dž.š., da mu je SPAO OGRTAČ SA RAMENA, pa mu je prišao Ebu Bekr, r.a.,, podigao ogrtač i vratio ga na njegova mubarek leđa, govoreći mu: “Poslaniče, dovoljno si tražio od svoga Gospodara, On će ti dati ono što ti je obećao!”
Resulullah, s.a.v.s., reče Ebu Bekru, r.a.,: “Raduj se Ebu Bekre, imam radosnu vijest. Došao mi je Džibril, na konju, a na krilima je bila prašina.”
Saudin Cokoja
