Moj babo je skoro pola svog života proveo radeći na građevini. I kada zima u kosti udara i kada vreline peku, on je odlazio, zarađujući za nas. U vrelim ljetnim danima, kući bi dolazio suhih usta, lica crvenog i mokrog od znoja.
Izađem da raširim veš, i jedva izdržim tih nekoliko minuta. A on se satima, danima i godinama pržio. Moj babo nikad nije imao godišnji odmor. Nikad. Tek bi nekad zimi, kada napada toliki snijeg da blokira sve, par dana proveo kući.
Tako umoran i zagrijan bi se samo istuširao, jeo i izlazio vani da radi oko kuće.
Istina je da svi heroji ne nose plašt. Najveći heroji među nama se najčešće očevima zovu!
Allah neka nagradi naše očeve ❤️