Dr. Rusmir Čoković: “Najgora osobina koju imamo i ti i ja je da svaki svoj postupak opravdavamo i branimo, narocito ako je loš.
Kada je Allah Iblisu naredio da učini sedždu Ademu, on to nije uradio, i uz to, kada ga je Allah pitao: “Zašto nisi pao na sedždu kada sam ti naredio?” – On nije rekao: “Pa, zar sam trebao i ja učini? Oprosti mi, Gospodaru!” On je i prije nego je razmislio (usput rečeno: i meleci i šejtani razmišljaju), odbio i naveo je svoje opravdanje: “Ja sam bolji od njega.”
I onda ga ja Allah prokleo. Allah ga nije prokleo zato što se ogriješio nečunjenjem sedžde, već zato jer je opravdavao svoj postupak, svoj grijeh i nije se kajao (niti je razmatrao tu opciju).
S druge strane: “Najbolji medju vama su oni koji se najviše kaju,” – rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
Pojava medju nama vjernicima i vjernicama da sve svoje postupke, bez obzira bili oni dobri ili loši, opravdavamo, itekako nas udaljava od Allahove milosti. Da, udaljava nas od posebne Njegive milosti zbog koje osjećamo da napredujemo u imanu, u ibadetu, u širokogrudnosti, u zadovoljstvu u duši, u dovi za sebe i za druge. Kad ona izostaje, mi postajemo sve više samo vjernici po formi, a onda se i sve više samo po formu razlikujemo od onih koji to nisu.
Na ovom putu jednom hranom se dobija posebna snaga. To je hrana da nam drugi potvrde naše opravdavanje. Što ih je više, to smo sigurniji u sebe.
Ova je otrovna hrana. Što se srce i duša njom više zatruju, to je detoksikacija od nje teža.
Lijek je u tome da svoje postupke stavimo na vagu kojom će se vagati dobra i loša djela na Sudnjem danu. A mi ne možemo proizvoljno staviti svoja djela na tas vage koji mi želimo znajući da će Gospodar staviti na tas dobrih djela samo ono što je učinjemo u skladu sa Njegovim propisima, i samo ukoliko je učinjemo iskreno u ime Njega.
Njemu ne treba da opravdavamo svoja djela, On sve zna, već nama treba da Njemu pokažemo koliko Ga veličamo i koliko se za povratak Njemu spremamo.”
