Otac i majka su mi se razveli kad sam imao 2 godine. Posle su se venčali sa novim partnerima i sa njima imaju po dvoje dece. Ma koliko se oni, očuh i maćeha trudili, uvek se osećala razlika – em sam najstariji, em su nekako bili za nijansu radosniji kad bi mi braća i sestre po ocu i majci dobila dobru ocenu, nešto lepo nacrtala, kupila auto i dr. Podrazumevalo da budem uzoran brat, ne pijem, ne pušim, ganjam sve 5, upišem ozbiljan faks (koji sam otegao), pažljivo biram društvo, dok su njihove greške na tom poljima lakše prihvatane.
Kad su roditelji zanemoćali, ja sam preuzeo najveći deo brige bez hvala da mi je rečeno, još dobih svega garsonjeru u nasledstvo dok su oni sve ostale stanove i vikendicu od partnera raspodelili međusobno. Svojom krivicom nisam zasnovao porodicu (imam 53). Poenta je da svakog tretirate po zasluzi i da ne dopustite da vam deca iz prethodnog braka padnu u zapećak! Skupo košta.
ispovesti.com
