Rođena sam i odrasla u Sarajevu. Moji roditelji su muslimani i klanjaju otkad znam sa sebe. Ali, nažalost, ja sam dosta toga morala proći da bih zavoljela namaz. Još u osnovnoj školi, upala sam u loše društvo, društvo u kojem je bilo normalno sve! (Elhamdulillah sve stvari koje ću spomenuti nisam ni pomišljala uraditi.) U mom društvu bilo je normalno da dijete od dvanaest godina puši cigarete, da se djevojčica od šest godina ljubi sa dječakom i da sve to njena starija sestra gleda i podržava je u tome, da psuju itd. …
Nažalost, od jedne truhle jabuke truhnu i ostale, tako da sam i ja nešto poprimila od svojih bivših “prijatelja”: povisivala sam ton na roditelje, oni jednu, ja milion i jednu, nisam klanjala niti učila Kur’an itd. Takvo je stanje trajalo sve donedavno, dok nisam naišla na predavanje našeg brata i uvaženog šejha Elvedina Pezića, koji je učio je suru El-Kijama, zbog koje nisam prestala plakati najmanje pola sata i još je u jednom predavanju govorio o patnjama džehennemlija i, između ostalog, spomenuo je i one koji ne klanjaju, koji su neposlušni roditeljima, pa sam počela obavljati namaz, ali neredovno (mislim, jedan dan dva namaza, drugi dan obavila bih dva-tri namaza, trećeg dana jedan namaz itd.).
Poslije nekog vremena pogledala sam predavanje šejha Safeta Kuduzovića, čovjeka kojem zbog njegovog znanja treba ustati pa spomenuti ime, a u predavanju se govorilo o dolasku Dedždžala. Poslije tog predavanja, počela sam redovnije klanjati, pa sam prvo svaki dan klanjala po jedan namaz, pa kada sam navikla na to, počela sam klanjati po dva namaza, pa zatim tri, pa četiri i na kraju pet dnevnih namaza. Ali, opet, s druge strane, šejtan mi je dolazio i govorio: “Zašto klanjaš? Zar stvarno misliš da će ti Allah oprostiti grijehe koje si radila?” Moram priznati da su me te misli malo poljuljale, ali nedugo nakon toga naišla sam na predavanje šejhova Mensura Salemija i Nayefa al Sahafija, koji govorili upravo o milosti Uzvišenog Allaha i snazi tevbe, tako da sa te strane šejtan mi više nije mogao prići.
Međutim, još uvijek me je djelimično imao na polju “neposlušnost roditeljima”, ali ni to, elhamdulillah, nije dugo potrajalo… Allah je dao da “slučajno” naiđem na predavanje šejha Muhammeda el-Arifija koje mi je pomoglo da popravim svoje ponašanje. Elhamdulillah, danas su moji roditelji zadovoljni mnome. I da, još nešto, šejh Elvedin Pezić bio je moj podsticaj da stavim najljepšu krunu koju žensko dijete može imati – hidžab. Danas su islamska predavanja nešto najbitnije u mom životu! Allah neka Džennetul-Firdevsom nagradi naše učenjake i alime jer su oni održali ovu vjeru! Amin!
Sestra F. D.
