Ovo je priča o priča o siromašnoj djevojčici koja je svojoj starijoj sestri željela kupiti poklon, jer je ova preuzela ulogu preminule majke i svaki dan se brine o njoj…

Nije imala dovoljno novca da priušti ogrlicu, ali potez prodavača «rastapa srce»…

Pročitajte ispod!

Vesela se djevojčica približila draguljarnici i prislonila nosić uz staklo izloga. Oči joj radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je odlučno i prstom pokazala tirkiznu ogrlicu.

  • To je za moju sestru. Možete li mi je zapakirati kao poklon?

Trgovac s nevjericom pogleda djevojčicu i upita:

  • A koliko novca imaš?

Ona se podiže na prste, stavi na pult limenu kutiju, otvori je i isprazni. Bilo je tu nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.

  • Jeli to dovoljno? – upita ona ponosno.
  • Željela bih starijoj sestri kupiti poklon. Otkad nemamo mame, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Mislim da bi je poklon razveselio. Oči su joj iste boje kao taj dragi kamen…

Trgovac je otišao u prostoriju iza pulta i u zlatno-crveni papir zapakirao kutijicu.

  • Uzmi je i pazi na nju – reče djevojčici.

Ona uze paketić kao pobjednički pehar i ponosno izađe iz trgovine. Sat vremena kasnije u trgovinu uđe prekrasna djevojka s kosom boje meda i divnim tirkiznim očima. Stavi na pult kutijicu koju je trgovac nedavno zapakovao i upita:

  • Je li ova ogrlica kupljena u vašoj trgovini?
  • Da, gospođice!
  • Koliko je koštala?
  • U mojoj trgovini cijene su stvar povjerenja, tiču se samo mene i mojih kupaca.
  • Moja sestra je imala samo nešto sitniša, sigurno nije mogla platiti ovako vrijednu ogrlicu! – reče djevojka gurajući kutijicu nazad trgovcu.

Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je djevojci.

  • Vaša je sestra platila najvišu cijenu: dala je sve što je imala.

(Doznajemo.com/Novi život)