Mnogi od nas su osijedili zbog razmišljanja o dugu, a nije razmislio o rješavanju duga poniznošću pred Allahom. Na aerodromu u Džidi dok sam ovdje dolazio nazvao je nepoznat broj, vallahi ga ne znam, kaže: “Šejhu, ja sam bio zabrinut, bolestan, imao vesvese, sihr, zadužen, otpušten s posla.” Šta mislite o ovim problemima koji su se sakupili na jednog insana? Nastavlja: “Bio sam ustrajan u istigfaru, u fatihi, i jezik mi je neprestano izgovarao ‘La havle ve la kuvvete illa billah‘. Vallahi sam se izliječio, dug riješio, i sada sam na poslu. Vallahi šejhu, nisam ništa više govorio do ‘La havle ve la kuvvete illa billah’.
Poslušao sam tumačenje ovih riječi, i o njima razmislio.” Neki od nas kažu ‘La havle ve la kuvvete illa billah’, ali ne zna njihovo značenje. Snaga i promjena je kod koga? Kome se vraćamo, u čijim rukama su ključevi izlaza? Ko je taj koji otvara kada se na njegova vrata pokuca?Ko je onaj koji sve čuje i vidi? Ko je vladar i neovisan o drugima? To je Allah! Baci se pred Njegova vrata! Neće ti ostat nijedna briga a da
izlaz nećeš dobiti.
Svi imamo brige i dugove, svi u svojim kućama imamo neki problem, svi imamo bolesnika, vallahi su svugdje vrata zatvorena, a iza svakih zatvorenih vrata ima nevoljnika, ima bolesnika, zabrinutih, ima urečenih, zaduženih, ima i ima, ili nije tako braćo? Čak i bogat čovjek makar vrata zatvorio, iako ima milijardu, naći ćeš ga depresivnim i zabrinutim, rukju mu uče, pije tablete za anksioznost, zabrinut je, strahuje za sutra, boji se nestanka svog bogatstva, boji se ako ode neće se vratiti. Svi ljudi žele mir i smiraj.
Dr. Sa’d El-‘Atiq
Prevod: Namik G. n-um
