Vraćao sam se iz kafane. Rano jutro, četiri sata. Cijelu sam noć lumpovao…

Vraćao sam se iz kafane. Rano jutro, četiri sata. Cijelu sam noć lumpovao i kockao. U džepu sam imao par hiljada maraka. Usput, sretnem nekog starca što je krenuo na sabah u džamiju. Hej, četiri ujutro, a dedo nasmijan, sretan. Pogledam sebe, pa u njega i pomislim: “Vidi, imaš novac i svašta nešto, a prazan si. Ovaj dedo je sretniji od tebe, čovječe!” Tad se u meni nešto prelomilo. Pokajao sam se Allahu. Tog dana sam po prvi put došao u džamiju. I ostao u njoj 🙂
(Istinito pokajanje jednog insana iz Bosne)
Hfz Nedim Botić