“… a kako sam se samo zaželjela popit’ onu prvu kahvu, jutarnju, sa majkom i babom.
Kako sam se samo zaželjela njihove priče sabahom.
Fali mi da ih pitam,”šta ćete danas ručku…”, ili, “šta biste da nam spremim za večeru kada kući dođem… “
Fale ti trenuci što dan uljepšaju, a nije ni počeo.
Nedostaje majkina kahva.
… i nedostaje babina ruka na mojoj ruci, i ono jedno…
“Neka ti je hairli i berićetli današnji dan dušo babina.”
… i dunjaluk ovaj bih dala samo da je ovo jutro s njima mogu popit’, zagrlit i poljubit.” ❤️❤️❤️

Hanuma