“…a ko je ostao bez majke, sada bi je nazvao.
…kome je preselio babo, sada bi ga nazvao.
Ko je izgubio i babu i majku, zagrlio bi ih.
Putovao bi do njih ako treba i dan i noć.
Čežnja boli.
Fale, da se opisat ne da.
Ne brojiš više suze.
Evo, zarosile su oči i sad…
Zarose uvijek kada ih se sjeti insan.
Allahu, džennet im podari i sastavi me s roditeljima mojim.
Amin Ya Rabbi.”
Hanuma
