Dok u BiH svakodnevno pristiže sve više migranata u potrazi za boljim životom, takav život izvan granica naše zemlje pronalaze mladi ljudi. Svakodnevno nas napuštaju sposobni i obrazovani mladi ljudi, pa postajemo zemlja koja gubi mladost. Na sceni je sustavno uništavanje volje i nade kod mladih, stav je većine rasprava i diskusija organiziranih na ovu temu.
Životne priče mladih u Bosni i Hercegovini i dalje su priče o odbacivanju, nerazumijevanju i nepriznavanju najboljih. Anela Zorlak je magistar genetike, bila je jedan od najuspješnijih studenata. Po završetku magistarskog studija dobila je posao u Njemačkoj, ali je ipak odlučila da se vrati u svoju zemlju, zemlju kojoj uopšte nije bio jasan njen povrartak.
“Ja kada sam trebala da se prijavim na biro u Sarajevo, iako mi na diplomi piše da sam magistar genetike, sistem me nije prepoznao i ja sam prijavljena kao nastavnik biologije. S tim da ne mogu raditi kao nastavnik biologije jer nemam položene predmete pedagoškog opredjeljenja. Ja sam odlučila da ostanem tu i trenutno sam student na Harvard univerzitetu, primljena sam na Harvard u programu za profesionalce vezano za genetička testiranja i sekvenciranja. Zamislite jedan Harvard je priznao moju sarajevsku diplomu, a sistem koji me školovao i koji mi je dao tu diplomu me nije priznao”, rekla je Zorlak.
Priče mladih koji odluče da odu iz BiH, priče su o bolu zbog činjenice da je reakcija na njihov odlazak – ravnodušnost.
“Ja sam evo prije nekoliko dana radila snimanje sa mladim ljudima koji idu iz Bosne i Hercegovine i najžešća rečenica koju je rekla jedna djevojka kao odgovor na pitanje šta najviše boli u procesu odlaska je bilo to da je niko ne zadržava da ostane”, kazala je Hana Sokolović, moderatorka panel diskusije.
S druge strane, priče o patriotizmu, odjekuju medijskim prostorom.
“Patriotizam ne puni stomak i to je zaista jedan od problema kada čujem političare kada koriste patriotizam kao argument da se mladi ljudi trebaju vratiti u BiH. Patriotizam može i treba da bude samo jedan dio koktela koji će mladim ljudima omogućiti i olakšati povratak”, rekao je Samir Beharić iz Western Balkans Alumni Associationa.
Revidirati nastavne planove i programe tako da se mladi od naranijeg uzrasta pripremaju za tržište rada, sa kojim je neophodno uskladiti obrazovne politike, administrativno olakšati procese registracije biznisa, malih preduzeća – samo su nekih od prijedloga mladih za listu prioriteta nadležnih.
“Imamo jako dobre ideje, imamo jako dobre mlade ljude koji žele nešto napraviti u BiH, međutim u BiH nije moguće uopšte napraviti IT firmu u tom obliku, i moraju ići i otvarati firme u London, Estoniju… i samim tim oni su u okviru sistema tih zemalja bez obzira što su iz BiH. Pod hitno treba nešto uraditi po tom pitanju jer ovdje, da bi otvorili firmu i pokrenuli treba mjesec do mjesec i po dana, administrativno po 15, 20 ppapira, dok se sada online firma u Londonu bukvalno otvori za 3 minute”, kazala je Maja Miljević iz Maestral Solutionsa.
Možda od Bosne i Hercegovine očekujemo nemoguće – odgovara na izlaganja mladih, političar Nikola Lovrinović.
“Kako ćete revidirati nastavne planove i programe? Šta ćete uvesti, koje struke, koja zanimanja, ko će Vam uraditi te studije, ko će uraditi projekcije, znate vi šta znači nastavni plan i program napraviti. Znate vi šta znači programirati sate, nastavne jedinice, zanimanja?”, rekao je Lovrinović.
“Vidite, ja apsolutno gospodine Lovrenoviću razumijem vašu frustraciju da ne možete vi kao jedan čovjek sve to napraviti, ali vrlo je bitno da napravimo dijalog. Ne trebamo da se svađamo i raspravljamo, to pogotovo neće nikoga ovdje zadržati. Ideja je da kreiramo život ovdje koji će ljudima biti prihvatljiviji da ga odžive”, kazala je Hana, a on je odgovorio: “I meni treba takav život, ne treba ni meni imaginarni životi, i ja hoću bolji život, ne živim ni ja na Marsu”.
I dok gospodin Lovrinović i mnogi drugi, dobronamjerno upozoravaju mlade “Nemojte da sagorite u imaginarnim ciljevima”, oni odlaze i još imaginarnije ciljeve ostvaruju negdje daleko, i lako prenosi N1.
