Rodih vas šestoro, djeco. Svakog sa svojom zvijezdom. Sa svojom sudbinom i srećom. Voljeh vas podjednako, započe priču stara Samka okupljenoj djeci..” Pridiže se na laktove i popravi starinsku šamiju sa kerama.. Lice žuto, obliveno hladnim znojem. Priča tiho, na slogove teško dišući..
Do prije 7 dana je “mogla sobom.”I skuhati i oprati”. I svo šestoro ih nazvati.. Naštimali joj na mobitelu da joj je lahko naći..
A juče im javi kona Zuhra da je Samka bila kod doktora i da… nije dobro. Slali je u bolnicu. Odbila je.. Kaže: “Nikad nisam. Neću ni jako.Nema se dijete fajde bježati od smrti.. Ona čovjeka kad označi, ne mere se uteć’. Tako reko’ dragi Bog. Nego, pozovite mi moju djecu.. Da hitro dođu, dok još mogu govorit’ i dok sam pri pameti..
Draga djeco moja, nastavi Samka.. Zvala sam vas da vas još sad vidim. Da vam halalim. Da mi halalite.. Samo vas molim, pogotovo šćeri, da ne plaču. Ne mogu ponavljat’, teško mi dihat. Došo’ vakat djeco moja, dat’ teslim duši.. Sve sam vas rodila. Hranila i odgajala. Voljela kako sam znala i umjela.. Ja i moj rahmetli Smajo smo vam dali što smo mogli.. I škole i vaspitanje i zemlju ste podijelili bez svađe.. Samo vas molim, kad me više ne bude, dolazite ovdje neko, makar hefteno.Vi šćeri: Zejno, Mirsada, Suada i Zumro okopavajte cvijeće i poradite kuću. Pogotovo ruže i hadžibege. Ko’ da sam tu.. A vas dvojica, pogleda u Miralema i Safeta, uzmite pa malo krov popravite. Rešma popucala i ulaze golubovi na tavan. Ne dirajte ih dok ne odlete sa mladima.. Grehota je.. Draga moja djeco, nemojte nikad da prestanete pričat jedni sa drugim.. Nemojte nikada štediti lijepe riječi jedno drugom. Budite ko’ i do sad’. Slazite se i volite.. Učite to i unučad, jer evo vidite, sve je ko’ dlanom od dlan. Najžalivije mi što vam nisam mogla pružiti još više ljubavi majke.. Al’ razumjet ćete. Znate staru nanu Hatidžu i djeda Selima. Valjalo je oko njih hizmetit. Godinama djeco moja. A tu je bezbeli bila i briga oko obrade njive i oko stoke.. Nije se moglo sve stignut, draga moja djeco.. Eto, halalim vam od sveg srca.. Da vam životni put bude protkan Božijim zadovoljstvom. I srećom.
I zdravljem. Da vas vaši slušaju ko’ vi mene i Smaju.. Da nikad za nesreću ne znate.. Dobra moja djeco, sinoć sam sanjala svog Smaju i ko’ on sjedi ispod one kanjiške u Parašljici i pokazuje dlanom da sjednem na šilte pored njega.. I znam da će to sutra biti.. Ukopajte me pored Smaje. Kraj puta.. Tu svi vide..i poneko i prouči. Za nas. Da nam se Allah smiluje. I oprosti..
Eto djeco moja tako vi….Ešhedu en la ilahe illelah we ešhedu enne Muhammeden abduhu we rresulluhu..”
Pogled joj osta na njima.. Oči joj ostaše otvorene a iz desnog krupna se otisnu suza niz lice mrtve Samke..
Djeca se zagrliše. I među sobom i nju..Zagrliše je svi.. Biće koje su najviše voljeli. Biće za koje su se nadmetali u dobročinstvu. Za biće koje im je dalo život.. I više od života..
Jer, od danas više nisu djeca.. Nema ih više ko tako zvati, jer ,
“Lijepo nam je tada bilo
još o tome duša sniva
lijepo nam je uvijek bilo
dok je majka bila živa .”
Elvir Peštalić/Foto:Ilustracija
