Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!
I on im je napoji, a onda ode u hladovinu i reče: “Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!” (el-Kasas, 24.)
Moja omiljena dova. Musa je bio u bijegu. Upravo je ubio čovjeka i postao je zločinac kojeg je tražio moćni egipatski faraon. Njegova porodica je bila daleko i on nije znao da li će ih ikada više vidjeti. Bio je sam u stranoj zemlji ne znajući nikoga kome može vjerovati. I usred te usamljenosti pomogao je dvjema djevojkama da dođu do vode.
Bio je na usluzi drugima čak iako su stvari izgledale bezizlazne za njega.
Onda je izgovorio ovu duboku i dirljivu molbu:
فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَاأَنزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ
Gospodaru moj, ma kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna! (fakir)
Riječ koju koristi za potrebu je ‘fakir’ što znači u potrebi ili siromah. Ibn Atta kaže da jedino siromasi zaslužuju sadaku tako da se obratite se Bogu u svojoj potrebi i siromaštvu. Musa je u ovom trenutku svoju potrebu otkrio Bogu. Mi smo svi ‘fakiri’ Allahu i obratite se Njemu sa svojim siromaštvom, slomljenosti i očajom. Budite usamljeni čovjek u bijegu poput Musa’a kada tražite nešto od Njega. Samo siromasi dobijaju darove.
Napisala: Dalija Mudžahid
Prijevod i obrada: IslamBosna.ba
