Amira već dugo sanja da postane majka. Nakon godina borbe i molitve, jedini način je vantjelesna oplodnja.
Od doktora do doktora, nema klinike na koju nisam otišla da tražim to “drugo mišljenje”, u nadi da će mi neko drugi reći “ma možeš ti to”. Tako da, nekako, s godinama ojačam na sve te informacije koje dobijem, naravno, bilo je momenata kada sam bila skrhana, tužna, nisam to mogla baš junački da podnesem, ali probala sam sve što su mi nudili i što je u našoj finansijskoj moći i psihofizičkoj, da kažem, pa smo se trudili dok nije došlo baš do krajnjih rezultata – ističe Amira.
Rodom je iz Srbije, ali se zbog ljubavi preselila u našu zemlju. Iz tog razloga nije na listi za refundiranje sredstava za vantjelesnu oplodnju, ali nije posustala, odlučila je heklati do potomstva, kako se njena i Facebook stranica zove.
Kako govori za Novu BH, Amira uglavnom hekla stvari za bebu poput dekica, čarapica, kapica i slično,
Za svaki ovaj komad koji ja napravim je uloženo puno truda i ljubavi, jer, cilj iz kojeg ja ovo radim je da ja osjetim tu ljubav. Osnovama heklanja me naučila moja majka . Nisam bila baš mala djevojčica, možda sam bila peti ili šesti razred osnovne škole, kada je moja sestra izrazila želju da želi da nauči, a ja kao mlađa kćerka, poželjela sam isto, ono kao mlađe dijete, “zašto ona može, a ja ne mogu”, onda sam tako iz inata naučila nešto što mi danas, elhamdulillah, koristi – govori Amira.
“Trenutno pravim jednu korpicu od srca, i nju pravim za jednu prijateljicu koja mi je jako puno pomogla“, kazuje Amira, te na pitanje novinarke kako je pomogla dodaje, “ja kada sam napravila tu stranicu, i kada sam krenula da zovem prijatelje, to je sve nekako išlo klimavo, hoće-neće, i onda mi se ta prijateljica javila i da me pita, “Amira, mogu li ja da podijelim tu tvoju stranicu, smijem li ja da pozovem neke svoje prijateljice, ja sam je zamolila molim te učini mi to.”
Svaki njen ručni rad je unikatan i u njega je uloženo dosta ljubavi i molitve.
Sama ta želja za djetetom je toliko jaka da svaki ubod, ja pomislim, i samo molim dragog Allaha da bude uspješno i hairli, i za mene i za mog muža, pa eto da se obradujemo, svaki ubod ima jednu dovu.”
Reakcije ljudi na njen rad bile su veoma pozitivne, ipak, najveća podrška je suprug koji, iako ne pokazuje emocije, mašta o tom danu da postanu roditelji.
“On je tip osobe koja ne iskazuje baš tako olako svoje emocije. Na njemu nećete niakda vidjeti da kaže “juhu”, ni nikakve druge gestikulacije, ali ja ga znam. Meni je dovoljno da ga ja znam i te njegove rekacije utiču na mene i na ono za šta se ja borim”, kaže Amira.
Cijene su minimalne, koliko ko može, Amira će uraditi šta god njene ‘zlatne ruke’ mogu.
Moje cijene su, koliko ko može da halali. Ja, naprimjer, kažem da za ovu korpicu potrošim materijala za pet maraka, znači, ako mi neko može dati šest maraka za ovu korpicu ja ću biti izuzetno zahvalna, jer ta jedna marka izuzetno puno znači – ističe.
Pitanje novinarke da li bi željela dječaka ili djevojčicu Amiru je rasplakalo, te je samo odgovorila; Voljela bih samo da dobijem – dijete. Znači, apsolutno mi nije važno, dječak ili djevojčica, samo da je zdravo, da je poslušno, eto, jednostavno da obraduje svoje roditelje prenosi crna-hronika
