Ljudi ne shvataju vrijednost početnog tekbira za imamom, pa klanjaju sunnet namaze i puste da im prođe rekat ili više od farza za imamom.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: ”Kada se ikamet prouči, onda nema namaza osim farza.” (Muslim) To znači da ne treba klanjati novu nafilu nakon što ikamet zauči, a ako je neko počeo klanjati nafilu prije ikameta trebao bi da je prekine kako bi stigao na početni tekbir, jer početni tekbir ima veliku vrijednost. Enes b. Malik, radijallahu anhu, kaže: ”Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,: ”Ko klanja Allaha radi četrdeset dana u džematu sa početnim tekbirom bit će mu upisana sigurnost od dvije stvari: sigurnost od Vatre i sigurnost od munafikluka.” (Tirmizi. Šejh Albani je ocijenio ovu predaju dobrom bez obzira da li se predaja pripisivala ashabu da ju je on rekao ili je ashab pripisao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Ispravno je da ovakvo nešto ne bi Enes, radijallahu anhu, rekao na osnovu svoje analogije, stoga je ovo predaja od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer i vanjština ukazuje na to.)
Kaže Ibn Hadžer: ”Jako je mnogo predaja od časnih prethodnika o vrijednosti početnog tekbira.” (Talhisu-l-habir)
Spomenut ću samo dvije koje oslikavaju dovoljno vrijednost početnog tekbira:
– Kaže Jahja b. Mein: ”Čuo sam Veki’u da kaže: ‘Ko ne pazi na početni tekbir onda u njemu nema dobra.”’ (Šuabu-l- iman od Bejhekija)
– Ibrahim b. Edhem je rekao: ”Kada vidiš čovjeka koji je lijen da stiže (u džemat) na početni tekbir onda operi svoje ruke od njega.” – tj. nema u njemu dobra. (Hiljetu-l-evlija)
Ako neko klanja i zatekne se na zadnjem rekatu nafile, a zna da će, ako klanja kraće, stići na početni tekbir za imamom, onda nije problem da završi namaz, a ako je na početku nafile, tada će prekinuti namaz. Što se tiče prekidanja namaza nema potrebe da prekida namaz predavanjem selama na desnu i lijevu stranu, dovoljno je u srcu namijeniti prekidanje namaza i time namaz je prekinut.
Ovaj propis se odnosi i za one koji tavafe oko Kabe ili čine saj na Safi ili Mervi. Trebaju prekinuti tavaf ili saj i klanjati za imamom namaz i onda nastaviti tamo gdje su stali sa tavafom ili sa’jom.
Ovaj propis se ne odnosi na one koji nisu prisutni namazu u džematu, poput žena ili ljudi koji imaju opravdan razlog da ne dođu na zajednički namaz u džematu.
Ne smije dopustiti da zbog nafile imam ode na ruku’ i time izgubi nagradu rekata farza za imamom. Allahu se čovjek najviše približava izvršavajući ono što mu je On naredio.
Molim Uzvišenog Allaha da nas učini od onih koji kada nauče propis da ga praktikuju!
prof. Abdullah ef. Mujić