Veliki ibret!
Jutros je u Berlinu preselio Salih Hadzic, ljudina. Upoznao sam ga i sa njim se družio u toku mog boravka u Berlinu u džematu Sabur. Čovjek jako narušenog zdravlja, falilo mu je nekoliko organa, trpio bi jake bolove, ali nikad jauka niti jadanja od njega nisam čuo. Kao takav nije mogao da radi pa je živio od nekoliko stotina eura socijalne pomoći. Izračunao je koliko mu je potrebno da preživi mjesec, a ostatak socijalne pomoći dijelio na Allahovom putu i pored toga sakupljao flaše po berlinskim ulicama i sav zarađeni novac dijelio onima kojima je bio potreban. Allaha mi, kada bi ugledao pored ulice ili u kanti za smeće flašu obradovao bi joj se kao malo dijete nekoj stvari koju puno želi, samo zato sto je zaradio novih 25 centi koje će udijeliti siromasima.
Nije ostalo humanitarne akcije da nije bio među prvima koji učestvuju, lično sam nekoliko puta donosio i uplaćivao stipendije učenicima medrese “Gazi isa beg” koji su bili u potrebi, stipendirao nekoliko jetima i još Allah zna šta od onoga što mi nismo znali, jer o tim djelima nikad nije pričao!
Allah ti podario najuzvišeniji dio Dženneta, brate naš, mnogo ćeš nedostajati berlinskim džematima u kojima su te svi znali, mnogo nas je ostalo tužnih i uplakanih zbog rastanka sa tobom, ali mi ne govorimo ništa osim ono čime je Allah zadovoljan.
Svi smo Allahovi i Njemu se vraćamo.
Suad Bihorac