Jučer sam ih zatekao na “prenjskoj klupi” . Ušli su u svoju desetu deceniju života. Pozvaše me da sjednem. ispričaše mi svoje životne priče, uspone i padove u nekim teškim vremenima. Kažu mi da svaki dan odmore na ovoj klupi i gledaju u prenjske visine, ispričaju se i prisjete starih vremena. Za samo dvadeset minuta provedenih u njihovom društvu, shvatio sam da je svaka sekunda razgovora sa njima velika nagrada od Boga i kad god imate priliku razgovarati sa starim ljudima iskoristite je za svoje dobro a znajte da oni za Vas uvijek imaju vremena ❤. Ahmet i Safet
Dzenad Dzino