Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Mustafa es-Siba’i, rekao je: ”Prvi vojnici islamskog poziva su malo raspravljali a mnogo radili, bili su škrti na riječima a darežljivi u imetku, njihova odlučnost da vode džihad bila je javna a njihova iskrenost u tome skrivena. A vojnici islamskog poziva u potonjim generacijama puno raspravljaju a malo rade, velikodušni su na riječima a škrti u imetku, grlati su i glasni u svojoj da’vi, ali su zato u džihadu plašljivi.”
Rekao je također: ”Svaka vrlina ima plod koji ukazuje na nju. Plod vjere je djelovanje, plod ljubavi je poslušnost, plod znanja je skrušenost, plod bratstva je međusobna samilost, plod iskrenosti je ustrajnost na istini, plod džihada je žrtvovanje i odricanje, plod asketizma je velikodušnost a plod ubjeđenja je potpuna pokornost. Ako uz ove vrline nema plodova, onda su to samo obične tvrdnje.”
Poruka u kojoj je sabrano svo znanje
Jedan čovjek je pisao ashabu Abdullahu ibn Omeru, radijallahu anhuma: ”Napiši mi cjelokupno znanje”, pa mu je Ibn Omer odgovorio: ”Znanje je obilno, ali ako možeš da sutra sretneš Allaha a da ne nosiš krv drugih ljudi na svojim plećima, i da ti stomak bude prazan od njihovog imetka (da nisi nepravedno uzeo ničiji imetak), i da sačuvaš svoj jezik od napada na njihovu čast, i da se držiš džemata muslimana, onda to učini.” (Ez-Zehebi, Sijer el-‘alam en-nubela’, III/222.)
Suština ljudskosti
Imam Šafija, rekao je: ”Suština ljudskosti ogleda se kroz troje:
Prikrivanje siromaštva da ljudi misle da si bogat zbog tvoje skromnosti.
Prikrivanje srdžbe da ljudi misle da si zadovoljan.
I prikrivanje nedaće da ljudi misle da uživaš u blagodatima.”
Izvor: saff.ba