Šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Luigi Soreca, povodom treće godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, izneo je duboko emotivan komentar koji podseća na patnju koju ljudi u Ukrajini svakodnevno trpe. U njegovoj izjavi jasno je naglašeno da su Ukrajinci pod stalnim prijetnjama od dronova i raketa, što izaziva nesigurnost i strah među običnim ljudima. Soreca je istakao da je tragedija Ukrajinaca nešto što je duboko razumljivo ljudima u Bosni i Hercegovini jer su, kao i Ukrajinci, prošli kroz slične traume tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Zbog teške prošlosti, građani Bosne i Hercegovine mogu imati poseban empatijski odnos prema Ukrajincima, jer su i sami živeli pod zastojem sigurnosti, nesigurnošću i razaranjima.
Zbog toga, Soreca smatra da je za građane Bosne i Hercegovine rat u Ukrajini više od geopolitičkog sukoba; to je bolan podsjetnik na vlastitu prošlost i na traume koje su prošli tokom rata 1990-ih. On podseća da je jedini način za postizanje trajno mirne i sigurne budućnosti poštovanje međunarodnog prava i usmeravanje ka pravdi za žrtve. U njegovoj izjavi, značajnu pažnju posvetio je stabilnosti domaćih institucija, koje su ključne za dugoročnu sigurnost. Međutim, proces uspostavljanja mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini još nije završen, dok za Ukrajinu, kako ističe, pravičan mir još uvek nije postignut, ali se mora ostvariti kako bi se osigurala trajna sigurnost.
Soreca dalje analizira posledice ruske agresije, koja nije pogodila samo Ukrajinu, već je uticala na celokupnu Evropu, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Rusija je, putem hibridnog rata i širenja dezinformacija, pokušala da izazove podele unutar Evrope, ali i na Balkanu. Ovakvo rusko delovanje podstaklo je antidemokratske pokrete da dovode u pitanje temeljne vrednosti kao što su vladavina prava i međunarodni okviri koji su ključni za sigurnost i stabilnost. Soreca podseća da se u Bosni i Hercegovini ponovo pojavljuju narativi koji su se ranije smatrali prevaziđenim, što pokazuje koliko duboko je ruska taktika uticala na političke i društvene strukture.
Posledice ruske agresije na energetski sektor bile su dramatične, jer su cene energenata i osnovnih dobara naglo porasle, što je najviše pogodilo ugrožene građane u Bosni i Hercegovini. Evropska unija je reagovala kroz finansijsku pomoć, osiguravši više od 100 miliona KM za najugroženije, a takođe je investirala u energetsku tranziciju. EU je i dalje posvećena pomoći Bosni i Hercegovini, ističući svoju podršku kroz različite pakete pomoći. Soreca također napominje da se unatoč ratnim posledicama mora uočiti da će mir imati svoj dubok uticaj, s obzirom na to da je Rusija pokazala da je spremna koristiti vojnu silu kako bi postigla svoje ciljeve, uz kršenje međunarodnog prava.
U zaključku, Soreca naglašava da je suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine temelj međunarodnog poretka. On ističe da Evropska unija ostaje posvećena odbrani suvereniteta Ukrajine, kao i Bosne i Hercegovine, i to svim dostupnim sredstvima. Miroljubivo rešenje mora biti održivo i pravedno, jer loš mirovni sporazum može izazvati nove konflikte. Evropska unija, temelji svoju politiku na jačanju demokratskih institucija i zaštiti ljudskih prava. Soreca i EU ostaju posvećeni miru, sigurnosti i pravdi u Ukrajini, Bosni i Hercegovini, te celokupnoj Evropi. Poručuje da Evropa mora ostati mesto gde će sloboda, dijalog i zakon prevladati nad nasiljem i ugnjetavanjem.
Kroz njegovu izjavu, Soreca dodatno naglašava da je izazivanje stabilnosti u Ukrajini ključni prioritet za čitav evropski kontinent, a Bosna i Hercegovina nije izuzetak. Pored energetske pomoći, koja je bila nužna kako bi se umanjile posledice ruskih postupaka, Evropska unija takođe daje poseban naglasak na društvene i političke reforme. S obzirom na prošlu istoriju, posebno u Bosni i Hercegovini, EU smatra da bi procesi demokratizacije i postizanja političkog konsenzusa u Ukrajini trebali ići ruku pod ruku s procesima usmeravanja prema evropskim integracijama. U tom kontekstu, pomoć koja dolazi iz EU nije samo materijalna, već i strateška, kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i integracija Ukrajine u širi evropski okvir. Sa ovim ciljem, EU ostaje odlučna u svom stavu da sve države, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, nastave kretanje ka evropskim standardima i vrednostima, koje podrazumevaju demokratske procese, ljudska prava i vladavinu prava.
Soreca takođe ističe značaj međunarodne solidarnosti u periodima velikih kriza kao što je ova koja pogađa Ukrajinu. Evropska unija je kroz sve ove godine stajala uz Ukrajinu, ne samo kroz finansijsku pomoć ili humanitarnu podršku, već i kroz političke stavove koji naglašavaju nužnost poštovanja međunarodnih normi. Međutim, on je ukazao na to da međunarodni poredak nije samo odgovornost onih koji su direktno pogođeni ratom, već i odgovornost međunarodnih aktera, uključujući EU. Ukrajina mora imati slobodu da odlučuje o svojoj budućnosti i da izabere svoj put prema integraciji u evropske institucije bez spoljnog mešanja. Ovaj proces, kako je istaknuto, neće biti brz, ali održivi mir koji se mora postići kroz poštovanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine predstavlja osnovu za dalji napredak. Bez takvog temelja, bilo kakav pokušaj brzog i površnog rešenja može dovesti do novih problema i neprestanih konflikata, stoga EU poziva na strpljenje i postizanje pravde kroz međunarodni okvir koji bi garantovao trajan mir i stabilnost u Ukrajini.
