MAJKA I BABO 😍😍
Zaspali bi, kao i svake večeri.
Majka i babo ostali bi malo duže budni.
Mali sobičak. Nama dovoljan.
Klanjala bi se jacija, a onda na počinak.
Zimsko doba. Dan onako kratak, pa noć brzo stigne.
Stigne tako i umor. Te večeri ne mogodoh zaspati. Oslušnuh razgovor koji će mi života cijelog ostati zapamćen, koji će mi u srcu ostati.
“Mejro, imam još par poslova za obaviti, pa će i plata”, veli babo.
“Hvala Allahu. Biće svega. Samo nek je insan živ i zdrav”, majka će onako polahko, dok sprema sobu.
“Ostalo je još malo da sakupim i biti će dovoljno barem za početak da Merimu i Muhameda od školujemo.”
Zarosiše oči…
“Biće, ako Bog da, biće. Samo nek je s hajrom, pošteno, Allah će dati.”
Te večeri, nakon tog razgovora, majka i babo zaspali su.
Ja nisam.
Ostala sam budna… I razmišljala.
Očiju rosnih, Allahu zahvaljivala, na blagodati roditelja.
Majka je domaćica bila. Babo radio na dnevnicu.
Odškolovali su nas. Ostvarili su ono što su nanijetili.
… i uvijek je bilo tačno ono majčino, “… samo nek’ je s hajrom, nek’ je pošteno, Allah će dati.”
Riječi su koje na svoje evlade prenesoh kao životno pravilo.
Majko…
Babo…
Allah vas Džennetom obradovao. Amin Ya Rabbi.”
Najnovije
