03.01.2008.
‘Mama, ja ode da se tebi vratim zdrav’.
Spremaju me za presudnu operaciju i stavljaju na nosila. Okrenem se mami i kažem, ode ja, mama, da se tebi vratim zdrav.
A mama stoji kraj mog kreveta, suze joj u očima i kaže: ‘Uči, sine, uči’.
Ona je jaka žena, navikla na borbu i da stisne zube, ali srce ne izdrža. Sin joj deset godina bolestan, a sad ode i pitanje je hoće li ga ikad vidjeti…
08.07.2016.
Izlazim iz Gradske džamije u Bos. Dubici. Upravo mi dodijeljena diploma hafiza Kur’ana. Trči majka i grli me, onako jako kako samo majka može. Prilaze ljudi i govore, e draga Suvada kakvog ti sina imaš.
Ma kakav ja, bolje reći kakvu ja majku imam. Evo naše slike toga dana. Neopisiv momenat kad shvatiš da se sva borba isplatila i da nas On nikad nije napustio.
Da dragi Allah čuva naše roditelje i da im namiri svaku suzu koju su zbog nas prolili. Amin.
