Moja drugarica ja jako siromašna i mnogi se čude zašto se ikako družim sa njom. Njeni roditelji nigdje ne rade i jedva preživljavaju. Baš teško žive. Ja njoj nikada ne idem, ali nju sebi zove skoro svaki drugi dan. Spremim nam, tačnije njoj nešto ukusno da jede, uvijek kupim nekih slatkiša, sokova i tako to.
Dajem joj i moju odjeću govoreći kako njoj bolje stoji, a ustvari odjeću kupim zan nju, samo skinem etiketu. Jednostavno želim da budemo jednake iako po mnogima nismo ni blizu. Svi su mi govorili da će mi ona kad tad okrenuti leđa i iskoristiti moju dobrotu… DA ĆE MI UKRASTI VRIJEDNE STVARI IZ KUĆE i tako to. Zbog nje sam nekim dragim ljudima okrenula leđe, a juče mi je ona dokazala da sam ja upravu i da je ona ma koliko siromašna moja najbolja drugarica.
Juče mi je bio rođendan i od sve svoje sirotinje ona je skupila 50 eura i kupila mi srebrene naušnice. Skoro godinu dana je skupljala kako bi mi mogla kupiti poklon… Ne znam, možda za nekoga to nije ništa, ali meni je ovo nešto naljepše što mi se moglo dogoditi u životu.
(Novi.ba)
