Od svih žena meni lično su najjače one što su umislile da su “sredile” svog muža. Sredile u smislu da je on donji, podložan njoj, radi šta ona kaže, ona okom. Bože, ma je l’ moguće?!
Piše: Razija Čolaković
Drage žene, i ja sam dugo godina u braku, i prije braka kad sam slušala te priče, uvijek sam kontala: “Eh, ovako ću i ja svog!” Udala se, vidim ne ide to tako, mogla bih, možda bi čak i uspjela u tome obzirom na svoju lukavost, ali… Ne ide to jednostavno, ne ide. Zašto ne ide? Pa zato što to onda nije ljubav.
Nije moj muž meni robot, niti ja želim da on to bude. Umisliti sebi da si posebna samo zato što si na neki način uspjela “dotjerati” ga pod svoje ravno je najvećoj gluposti. Znate da tako ne dobijate ništa… On dođe kod vas i kaže vam: “Draga, mogu li da idem večeras sa društvom van na kahvu?”, a ti kao ono sva važna jer te, eto, pitao, ti kažeš da ne može, on oko tebe baci priču i ode lagano… Ti ostaneš haklajući i kontajući kako on tebe mora moliti kao mamu da ide, i kažeš sebi: “To je to, koja sam ja sebi kraljica!”
Nema te magije, niti načina da uhavizate muža, niti da ga zadržite ako hoće da ode. Osim… Osim ako vas voli. Ljubav će ga zadržati kod vas čitav život, isto tako nedostatak ljubavi i pažnje će ga otjerati od vas drugoj u zagrljaj.
Zato, žene moje, oprez, muževi vaši od vas hoće ženu, a ne mamu pored sebe. Činjenica je da žene od ljudi mogu napraviti i najgore i najbolje, sve zavisi šta mu dozvolite da vidi kod vas. Ne kaže se džaba: “Ako hoćeš znati kakav je muškarac, pogledaj ženu pored njega!
freshpress.info
