Ovaj tekst donosi nekoliko dova koje se uče u posebno teškim stanjima i situacijama. Naučimo ih zajedno i olakšajmo, uz Allahovu pomoć, iskušenja u kojima se nađemo…
Dova koja se uči u nevoljama i prilikom značajnih događaja
“La illahe illallahul-azimul-halimu, la ilahe illallahu Rabbul-aršil-azimi, la ilahe illallahu Rabbus-semavati ve Rabbel-erdi ve Rabbel-aršil-kerim“ (Nema boga osim Allaha, Veličanstvenog Blagog, nema boga osim Allaha, Gospodara Arša veličanstvenog. Nema boga osim Allaha, Gospodara nebesa, Gospodara Zemlje i Gospodara Arša plemenitog).
U Muslimovom predanju stoji da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, učio ovu dovu kada bi se desio neki krupan događaj ili kada bi zapao u brige: “Ja hajju, ja kujjumu bi rahmetike estegis“. (O živi, o Vječni, pomozi me iz Svoje milosti).
– Ebu Hurejra, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, kada bi ga zadesila neka briga, podizao pogled prema nebu, a zatim bi rekao: “Subhanallahil-azim“ (Slavljen neka je Allah Veličanstveni).
A kada bi dugo učio dovu, govorio bi: „Ja hajju ja kajjumum“ (O Živi, o Vječni).
– Buhari i Muslim u svojim Sahihima bilježe predanje Enesa, r.a., koji je rekao: “Allahov Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem, učio je najčešće ovu dovu: “Allahume atina fid-dun’ja hasenenten ve fil-ahireti haseneten ve kina azaben-nar“. (Allahu naš, podari nam dobro na ovom svijetu i dobro na onom svijetu i sacuvaj nas patnje u vatri).
Nesai u svom Sunenu i Ibnus-Sunni u svom djelu bilježi predanje Abdullaha bin Džafera, r.a., koji prenosi da je Alija, r.a., rekao: “Allahov Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem, podučio me sljedećim riječima i naredio mi da ih učim ako me zadesi kakva nevolja: “La ilahe illallahul-kerimul-azimu subhanehu tebareke Rabbul-aršil-azim. El-hamdulillahi Rabbil-alemin.“ (Nema boga osim Allaha, Plemenitog i Veličanstvenog slavljen neka je. Uzvišeni neka je Gospodar Arša veličanstvenog. Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova). Abdullah bin Džafer, ovu dovu je učio onome ko bi imao groznicu kao i svojim kćerkama koje su se udale daleko od njega.
Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je rekao Esmi bint Umejs, r.a.,: “Hoćeš li da te podučim dovi koju ćeš učiti kada zapadneš u nevolju: “Allah, Allahu Rabbi la ušriku bihi šej’a’”. (Allah, Allah je moj Gospodar. Njemu nikoga kao druga ne pripisujem). /Ebu Davud i Ibn Madže/
Sa’d bin Ebu Vekas, r.a, prenosi da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem: “Znam riječi koje kada izgovori onaj ko je u nevolji, Allah, dž.š., izbavi ga iz te nevolje. To su riječi našeg brata Junusa, a.s., koji je u tminama zvapio: “La ilahe illa Ente subhaneke inni kuntu minez-zalimin“ (Nema boga osim Tebe, hvaljen neka si! A ja sam se zaista prema sebi ogriješio). (El-Enbija,87.)
Dova koju treba da uče oni koji zapadnu u brigu i tugu:
“Allahumme ene abduke-bnu abdike-bnuemetikefi kabdatikenasijeti bi jedike madinfijje hukmuke, adlunfijje kadauke ,es’eluke kullismin huve leke semmejte bihi nefseke ev enzeltehu fi Kitabike ev allemtehu ehaden min halkike ev iste’serte bihi fi ilmil-gajbi indeke en tedža’l alel-Kur’ane nure sadri ve rebia kalbi ve dželae huzni ve zehebe hemmi.“
“Allahu moj, ja sam Tvoj rob, sin roba Tvoga, sin robinje Tvoje. Ja sam u Tvojoj vlasti. Moja kika je u Tvojoj ruci: Ti ćeš presuditi o mojoj prošlosti. Tvoja je presuda za mene pravedna. Molim Te svakim imenom koje Ti pripada, kojim si Sebe nazvao, ili si ga objavio u Svojoj knjizi, ili si njemu nekog od Svojih robova podučio, ili si ga kao znanje nedokučivog zadržao samo za Sebe, da Kur’an veličanstveni učiniš svjetlom mojih grudi, proljećem moga srca, uzrokom prestanka moje tuge i odlaskom moje brige.“/ibn Sunni/
Onaj koga zadesi neka šteta treba da uči:
“Bismillahir-Rahmanir-Rahim, la havle ve la kuvvete illa billahil-alijijil-azim.“ (U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog, nema snage niti kretanja osim s dozvolom Allaha, Uzvišenog, Veličanstvenog). Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je savjetovao Aliju, r.a., da ove riječi uči kada ga zadesi kakva šteta. /Ibnus-Suni/ n-um
