U poslednjem istupu Milorada Dodika, koji je održan na sastanku sa svojim najbližim saradnicima, ponovo se spominje mogućnost radikalnih odluka u slučaju da Sud BiH donese osuđujuću presudu protiv njega u predmetu koji se vodi protiv njega. Ove najave, prema mišljenju novinara Slobodana Vaskovića, nisu znak hrabrosti, već odraz ogromnog straha i očaja u kojem se Dodik nalazi. Dodik i njegovi najbliži suradnici, koje Vasković naziva Horom poslušnika, očigledno su spremni na sve kako bi pokušali spasiti svoju poziciju i opstati na vlasti, čak i po cijenu razaranja Republike Srpske.
Vasković ukazuje na to da su Dodikove najave o radikalizaciji samo pokušaj zastrašivanja, iako su zapravo rezultat njegove strahovite panike. Dodik je svestan da bi osuđujuća presuda značila kraj njegove političke karijere i potpunu eroziju njegove moći. Osim toga, takav ishod mogao bi ugroziti i njegove saradnike iz režima, koji bi mogli postati predmet istraživanja i pravne odgovornosti zbog brojnih kršenja zakona u poslednjih petnaestak godina. Dodik, prema mišljenju novinara, nastoji da ponovo postavi sebe iznad zakona, ne pitajući se pri tome koliko bi to koštalo Republiku Srpsku i njen narod. Za njega, narod je samo “potrošni resurs” koji je spreman žrtvovati kako bi zadržao vlast.
U svom obraćanju, Dodik je izneo stav da bi svi predstavnici srpskog naroda i zaposleni u institucijama BiH trebalo da se povuku iz zajedničkih institucija i prekinu bilo kakav rad u državnim institucijama. Ovaj zaključak je, prema Vaskovićevom mišljenju, potpuno nebulozan, jer Dodik donosi odluke i u ime opozicionih stranaka iz Republike Srpske koje su prisutne u parlamentu BiH. Dodikovi poslušnici, postavljeni na visoke funkcije u državnim institucijama, mogli bi da napuste svoje pozicije, ali se postavlja pitanje kako bi povlačenje zaposlenih iz tih institucija uticalo na svakodnevni život građana. Naime, većina tih ljudi ima porodice koje ne bi smeli da dovode u opasnost zbog političkih odluka koje donosi Dodik.
Vasković takođe ističe da je Dodik postavio svoje poltrone na ključne pozicije u državnim institucijama, ali da su oni zapravo postali teret za državu. Zaposleni u institucijama BiH nisu odgovorni za Dodikove postupke, te bi bilo neprihvatljivo da se povuku sa svojih radnih mesta i dovedu svoje porodice u neizvesnost zbog toga što političar Dodik pokušava da održi svoju moć i vlast. Vasković smatra da bi građani BiH trebali ostati u institucijama, te da je potpuno neprihvatljivo da zbog Dodikove borbe za vlast trpe obični ljudi.
Za Dodikove ulizice na funkcijama, Vasković kaže da, ako žele, mogu otići, jer oni zapravo nisu zaslužili te pozicije i nisu korisni Republiku Srpsku. On smatra da bi BiH mogla da funkcioniše i bez tih političkih poslušnika. Prema njegovim riječima, Dodik je svojim postupcima već pokazao da je spreman da žrtvuje i Republiku Srpsku i njene građane samo da bi sačuvao svoj lični interes i zaštitio ono što je, po njegovom mišljenju, oteto.
Iako Dodik i dalje pokušava da se postavi iznad zakona, Vasković upozorava na to da njegova politika radikalizacije zapravo vodi u nestanak Republike Srpske. Time što pokušava da očuva vlast po svaku cenu, Dodik može izazvati nepopravljivu štetu za Republiku Srpsku, čiji bi politički i ekonomski sistem mogao biti potpuno urušen. U zaključku, Dodik je pokazao da je njegova ambicija i politička borba za opstanak važnija od interesa naroda i države, što može imati katastrofalne posledice za Republiku Srpsku.
Dodikove političke igre, koje uključuju neprestano postavljanje sebe iznad zakona i pretnje radikalizacijom, izazivaju duboku zabrinutost među analitičarima i političkim posmatračima. Njegovo ponašanje ukazuje na to da je spreman da se bori za vlast bez obzira na cenu koju bi Republika Srpska mogla platiti, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. Dok izmišlja načine da održi svoju dominaciju, ne osvrćući se na propast institucija koje su pod njegovim vođstvom u ozbiljnoj krizi, Dodik sve više postaje neprijatelj vlastite države. Na svakom koraku, on pokazuje da je očigledno neosetljiv na dugoročne posledice svojih postupaka za obične ljude. Njegova politika, koja je zasnovana na ličnom interesu, ne ostavlja prostora za izgradnju stabilnog i održivog društva. Sve te manipulacije mogu dovesti do toga da Republika Srpska postane još više izolovana, sa slabim ekonomskim temeljima i osiromašenim institucijama. Ako se Dodik nastavi kretati u ovom pravcu, njegov uticaj će se još više smanjivati, a zemlja će postati sve slabija i ranjivija na spoljne i unutrašnje izazove.
