Politika SANU i njen uticaj na srpsku i regionalnu stabilnost postala je tema koja izaziva ozbiljne političke debate u Srbiji, a njen uticaj se širi i na ostatak Balkana. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je, kroz svoje odluke i izjave, već više puta postavljala temelje za političke promene koje nisu bile nužno u skladu sa regionalnom stabilnošću. Ove politike, koje su se razvijale kroz brojne memorandume i deklaracije, bile su osnov za mnoge strategije koje je sprovodio srpski politički vrh. Najnoviji razvoj događaja u Srbiji, kada je SANU izašla u javnost podržavajući studentske proteste, postavlja pitanje o tome kako akademska zajednica u Srbiji utiče na političku scenu i što to znači za budućnost države.
Prvi signal o ovom delovanju SANU-a došao je u trenutku kada je iznenada počela podržavati proteste studenata u Srbiji, koji su u tom periodu postali najmasovniji. Studenti su već od novembra organizovali proteste u znak protesta zbog ozbiljnih društvenih i političkih problema, a tragedija koja je usledila sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je život izgubilo 15 ljudi, dodatno je podstakla nezadovoljstvo. SANU je svojim saopštenjem podržala ove proteste, naglasivši da studenti imaju pravo boriti se za bolje funkcionisanje države i pravednije društvo. Ovaj potez SANU je postao znak da akademska zajednica u Srbiji više nije voljna da ćuti i da se ne slaže sa politikom koja se vodi pod vođstvom Aleksandra Vučića.
Ono što je posebno intrigantno u ovoj situaciji jeste činjenica da SANU više ne prihvata fantomske „vanjske neprijatelje“, koje je Vučić godinama koristio kao izgovor za brojne političke poteze. Ove tvrdnje su s vremenom izgubile snagu, jer se, prema SANU, radilo o unutrašnjem političkom problemu. Zbog toga su postavili pitanje koliko su politike koje su provodili Vučić i njegova vlada zaista u interesu same Srbije, ali i širih regionalnih odnosa. Posebno je u ovom kontekstu važno napomenuti kako je SANU izjavila da bi studenti trebali nastaviti borbu mirno, uz poštovanje akademskog dostojanstva, što implicira da se akademska zajednica protivi nasilnim metodama.
SANU je kroz svoju povijest bila ključni akter u stvaranju strateških smernica za srpske političare. Neki od najpoznatijih dokumenata, poput Memoranduma SANU I i SANU II, imali su značajan uticaj na oblikovanje politike Srbije prema Bosni i Hercegovini, ali i na međunarodne odnose. Memorandum I, koji je nastao 1986. godine, postavio je temelje za velikosrpske ambicije koje su vodile prema raspadu Jugoslavije. Drugi Memorandum, nastao 2011. godine, bio je još ambiciozniji, postavljajući ciljeve za jačanje Republike Srpske i širenje uticaja Srbije u regionu, čak pozivajući na otcjepljenje određenih teritorija. Ovi dokumenti su, između ostalog, pozivali na oslobađanje Srbije od odgovornosti za ratne zločine, što je izazvalo ozbiljne reakcije u susednim državama, posebno u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu.
Uprkos tome, SANU nije bila isključivo okrenuta samo dnevnoj politici, već su se njeni strategijski ciljevi razvijali i kroz dugoročne planove. To znači da su autori memoranduma SANU bili usmereni na planiranje političkih i društvenih promena koje su odgovarale nacionalnim interesima Srbije, bez obzira na širu stabilnost Balkana. SANU je često smatrana ključnim igračem u obezbeđivanju podrške za političke poteze, ne samo u Srbiji, već i u susednim državama, kao što su Republika Srpska i Crna Gora.
Nakon nedavnih političkih događaja u Srbiji, naročito sa studentskim protestima i sve većim nezadovoljstvom građana, postavlja se pitanje može li Vučić ponovo računati na podršku SANU, kao što je to bio slučaj u prošlosti. Ako uzmemo u obzir Deklaraciju Svesrpskog sabora, koja je otvoreno napala suverenitet Bosne i Hercegovine, jasno je da trenutna politika SANU i njenih akademika može imati dalekosežne posledice za regionalne odnose i stabilnost Balkana.
Zaključak koji se nameće iz ove analize jeste da SANU nije samo akademska institucija, već ozbiljan politički akter u Srbiji koji, kroz svoje strategije i podršku određenim političkim inicijativama, oblikuje budućnost Srbije i njen odnos prema susednim državama. Politike koje dolaze iz SANU postavljaju visoke ciljeve za velikosrpske ambicije, ali isto tako mogu biti izvor novih političkih i diplomatskih kriza. U tom smislu, postoji realna opasnost da, kao što je istorija pokazala, ove strategije vode Srbiju u konfliktne pravce koji mogu destabilizirati i širi region.
