U poslednje vreme, nekoliko evropskih zemalja donelo je kontroverznu odluku da izađu iz Otavske konvencije, međunarodnog sporazuma koji zabranjuje upotrebu protivpješadijskih mina. Finska, Poljska, Latvija, Estonija i Litvanija odlučile su da prekinu svoje članstvo u ovom sporazumu, pozivajući se na rastuću prijetnju iz Rusije. Ovaj potez je izazvao zabrinutost u međunarodnoj zajednici, posebno među organizacijama za ljudska prava i razminiranje, koje smatraju da će takva odluka imati ozbiljne humanitarne posledice.
Otavska konvencija, potpisana 1997. godine, značajno je doprinela smanjenju broja žrtava mina širom sveta, a do danas ju je ratifikovalo 165 država. Ipak, među zemljama koje nisu prihvatile ovaj sporazum nalaze se Rusija, Kina, Sjedinjene Američke Države, Indija i Pakistan. Prema tvrdnjama zemalja koje izlaze iz konvencije, njihov cilj nije odustajanje od humanitarnih principa, već želja za većom slobodom u odbrani istočnog krila NATO-a. Iako se ove zemlje zaklinju da žele da se usmjere na sigurnost svojih teritorija, mnogi stručnjaci i organizacije smatraju da je njihova odluka opasna i da može dovesti do ozbiljnih posledica za civile.
S obzirom na to da su protivpješadijske mine jedan od najopasnijih oblika oružja, njihovo ponovno korišćenje znači da bi mogle ponovo postati alat za vojnu strategiju. Ove mine ne prave razliku između vojnih lica i civila, a čak i deca postaju potencijalne žrtve. Upravo zbog njihove neopasne prirode prema civilima, organizacije poput Amnesty International i Humanity & Inclusion oštro kritikuju ovu odluku. Alma Taslidžan, predstavnica organizacije Humanity & Inclusion, izjavila je da su razvijene vojske koje su ponovo zainteresovane za ovo oružje „potpuno neodgovorne“, naglašavajući da mine ostaju u zemlji desetljećima, nanoseći nepopravljivu štetu civilima.
-
Povećanje opasnosti: Korišćenje mina usporava napredovanje vojske, prisiljavajući neprijatelja da koristi teže rute, čime se braniocima daje prednost. Analitičar Keir Giles iz Chatham House upozorava da će Zapad koristiti mine samo u izuzetnim okolnostima, dok će uvek imati odgovornost za civile, što nije slučaj sa Rusijom koja ih koristi masovno.
Međutim, organizacije za ljudska prava i demineri ukazuju na strašne posledice koje ovakve odluke mogu imati. Prema izveštaju iz 2023. godine, više od 5.700 ljudi je ubijeno ili osakaćeno minama, pri čemu je 84% tih žrtava bilo civila, uključujući decu. Ovaj alarmantni podatak samo potvrđuje opasnost od mina koje se koriste u ratovima, a posebno se odnosi na Ukrajinu, koja je trenutno najviše kontaminirana minama, sa više od 170.000 kvadratnih kilometara pogođenih područja.
Dok analitičari poput Gilesa smatraju da je Evropa suočena sa novom realnošću i da su zemlje koje napuštaju Otavsku konvenciju jednostavno shvatile da su prošle vrednosti i idealistički pristupi postali neodrživi u današnjem geopolitičkom okruženju, mnogi veruju da takav razvoj događaja neće proći bez ozbiljnih humanitarnih posledica. S obzirom na trenutnu političku klimu i sigurnosne pretnje, jasno je da se zemlje u ovom delu sveta suočavaju s izazovima koje do sada nisu smatrale mogućim.
Iako ove zemlje tvrde da se ne odriču svojih humanitarnih načela, jasno je da će se njihov potez odraziti na globalnu sigurnosnu situaciju. Povratak na korišćenje mina, oružja koje je i ranije izazivalo toliku tugu i stradanje, postavlja ozbiljno pitanje u vezi sa sigurnošću civilnog stanovništva i međunarodnog prava.
Odluka o povlačenju iz Otavske konvencije i ponovnom dopuštanju upotrebe protivpješadijskih mina izaziva duboku zabrinutost, jer bi mogla otvoriti vrata novim humanitarnim katastrofama. Iako su zemlje koje izlaze iz ovog sporazuma motivisane vojnim potrebama i željom da ojačaju svoju odbrambenu sposobnost, rizik koji takva odluka nosi sa sobom ne može biti zanemaren. Civili koji se nalaze na ratnim područjima, posebno deca, u velikoj meri će biti najugroženiji, jer mine nemaju diskriminaciju. Dodatno, ovaj potez može narušiti međunarodne odnose, jer će mnoge države koje podržavaju ljudska prava i poštovanje međunarodnog prava biti prisiljene da preispitaju svoje diplomatske odnose sa državama koje su donose ovakve odluke. Kontaminacija teritorija minama, koja traje decenijama, značajno otežava rekonstrukciju i sigurnost postkonfliktnih područja. U tom kontekstu, povratak upotrebi mina neće samo ugroziti bezbednost i živote nevinih civila, već će i produžiti ratne posledice, stvarajući dugoročne humanitarne i ekološke probleme. Stoga, iako postoji opravdanje u strateškom smislu, važno je zapitati se na koji način će ovaj korak uticati na globalne napore za očuvanje mirnih i sigurnih društava.
