“Stalno je pitao gde su mu prijatelji i zašto niko ne želi da dođe i provede neko vreme sa njim”, rekla je majka Kristijana, dečaka sa Daunovim sindromom, koja se odlučila da društvo svom sinu nađe preko Fejsbuka, jer više nije želela da gleda sinovljevu svakodnevnu usamljenost.
Naime, dvadesetčetvorogodišnji Kristijan Bauers iz Minesote u Americi, imao je mnogo prijatelja u srednjoj školi, ali je nakon što je diplomirao pre pet godina, za njega bilo jako teško da nađe nove prijatelje. Zbog toga, njegova mama Dona Herter rekla je se dugo osećao depresivno.
“Samo je stalno pitao gde su mu prijatelji, zašto niko ne želi da dođe i provede neko vreme sa njim. Išli bismo u ‘Volmart’ ili u prodavnicu i on bi pozvao pola prodavnice da dođe kući sa nama da igramo video-igrice”, rekla je majka.
“Platiću vam da se družite s njim”
Naravno, niko nije došao što on jednostavno nije razumeo zašto. Zato se njegova majka odlučila da objavi status na Fesjbuku u kome je pozvala sve one koji bi želeli da se druže sa njenim sinom.
“Tražim mladića, između 20 i 28 godina koji bi želeo da zaradi nešto para. Dva dana mesečno po dva sata platiću ti da budeš prijatelj mom sinu. Sve što treba da uradiš je da sediš sa njim i da igrate video igrice u njegovoj sobi. Ništa drugo. Ima 24 godine i Daunov sindrom i nema prijatelja njegovih godina…”napisala je majka u svojoj Fesjbuk objavi.
Navela je da će platiti 80 dolara za dva sata za druženje sa njenim sinom. Jer kako je rekla, sve što on zaista želi je samo muški prijatelj sa kojim bi radio muške stvari.
Nije se nadala tako velikom odazivu
Herterova, koja je inače medicinska sestra u nočnoj smeni, objavila je status u 4 ujutro pre završetka radnog dana. Kada se probudila, imala je oko 5.000 komentara.
“Bila sam izbezumljena. Ruke su mi se tresle, znojila sam se. Samo sam tražila neke momke iz istog grada, nisam htela da zovem baš ceo svet u kuću”, rekla je ona.
Bila je oduševljena i razmišljala je o brisanju objave – ali joj je prijatelj rekao da prvo pogleda odgovore. Videla je roditelje koji su joj dali predloge, druge kako se dobrovoljno javljaju da pomognu, a neki roditelji dece sa posebnim potrebama sami su tražili savet.
Prijateljstva su važna za ljude rođene sa Daunovim sindromom, ali napuštanje škole i odrastanje može otežati održavanje tih odnosa.
Društveni odnosi su važni za mentalno zdravlje svih – uključujući i one sa Daunovim sindromom. Prema studiji iz 2018. sprovedenoj u Australiji, mlađi odrasli sa Daunovim sindromom sa najmanje tri društvene veze često su pokazali znatno bolji kvalitet života, prema proceni istraživača.
ZA DALJI NASTAVAK TESKTA ISPOD OGLASA!
Herterova je rekla da Kristijan posećuje događaje za osobe sa posebnim potrebama, ali da želi i prijateljstvo sa nekim ko je neurotipičan.
“Ne želi da se druži samo sa nekim sa posebnim potrebama. Nikad ga nisam pitala, ali pretpostavljam da se zbog toga oseća normalno, samo na sat ili dva. ‘Hej, neko ko nema Daunov sindrom želi da se druži sa mnom’”, rekla je ona.
“Srce mi se slomilo”
Nakon što je intervjuisala nekoliko lokalnih momaka u Vencvilu u Minesoti, Dona je suzila broj na sedam onih koji sada posećuju Kristijana jednom nedeljno po rotacionom rasporedu.
Džejms Hejsting je bio jedan od muškaraca koje je odabrala. Video je objavu jer ga je prijatelj označio u njoj.
“Kada sam prvi put pročitao post, srce mi se slomilo što je osećala da treba da plati ljudima da budu prijatelji sa Kristijanom”, rekao je Hejsting za CBS News.
On je dodao da radi s osobama s invaliditetom i da je to nešto za šta ima strast. Rekao je da je Kristijana posetio tri puta do sada i da obično igraju video-igrice ili gledaju film.
“Kristijan me je naučio da gledam na svet tako da vidim više od onoga što vidimo na površini. Zato što na površini možda izgledamo drugačije, ali duboko u sebi svi imamo sličnosti i slaganje bi trebalo da bude lako”, rekao je on.
Ljudi mu sada šalju i poklone
Objava Herterove je takođe dovela do više prilika za Kristijana – ljudi širom zemlje mu šalju poklone, bio je pozvan da se druži sa lokalnim vatrogascima, imenovan je za počasnog gradonačelnika obližnjeg Vencvila za taj dan i išao je na kuglanje sa lokalnim marincima.
“Svake večeri ide u krevet sa osmehom na licu. Svima priča o svojim novim prijateljima. Tako je uzbuđen dok priča o životu i o tome šta radi”, rekla je njegov majka.
Herterova se nada da će inspirisati druge da sklapaju prijateljstva – jer nikad ne znamo koliko to nekome znači.
“Svima je potreban prijatelj. Razmišljala sam o tome jednog dana. Samo sam sedela i pomislia: ‘Šta ako nemam prijatelja? Šta ako bukvalno nemam nijednu osobu da pozovem, da razgovaram, da se družim, da ručam.’ I čoveče, baš me je pogodilo razmišljanje o tome”, zaključila je ona.
sanzakdanas
