Danas je rad na dnevnicu veoma zastupljen, pogotovo u ugostiteljskom sektoru. Dođeš na razgovor na posao i odmah kao iz topa poslodavac ti kaže „tvoja dnevnica je 30KM“, nemaš prijave, kada ne radiš nemaš pravo na dnevnicu (logično) i to ti je to.
Mnogo se ljudi odlučuje na takav vid zarade, jer nema se posla i daj brate šta daš, samo neka se radi.
Međutim nije to samo tako sada, to je oduvijek tako. Mnogo ljudi ne shvata da će potrošiti godine svoga rada radeći na dnevnicu i na kraju neće moći ostvariti pravo na penziju. Možda ti jeste dobro kada si mlad pa ti se može, ne razmišljajući glavom o svojoj budućnosti, mnogi će reći “šta me briga šta će biti kada ostarim”, ali kada dođe starost i kada se više ne mogne raditi kao što se može sada i kada godine uzmu danak biće kasno.
30 dana po 30KM iznosi 900KM mjesečno to je da radiš bez slobodnog dana, poslodavca radnik košta toliko, taj isti poslodavac da bi isplaćivao radnika mora raditi na crno, samim tim uništava druge poslodavce koji rade regularno, a onda ti ostali poslodavci su prinuđeni da štite svoje interese pa na kraju opet se kolac od radnika slomi.
Podatak je sljedeći, turizam i ugostiteljstvo je možda najjača privredna grana u zemlji, ali vjerovali ili ne ona je samo 2% budžeta baš zbog tog crnog tržišta. Turizam i ugostiteljstvo nema pravo na subvencije recimo kao što ima tekstilna industrija, pošto tekstilnoj industriji država uplaćuje dio doprinosa, a i ti radnici opet ispaštaju mala plata nemaš prava.
Više čovjek ne zna do koga je, do radnika koji pristaje na sve, do poslodavca ili do sistema!? prenosi crna-hronika
