U poslednjem intervjuu koji je novinar i urednik magazina Buka Aleksandar Trifunović dao Federalnoj televiziji, razmatrao je aktuelnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, ističući koliko je zemlja stagnirala i koliko je teško postići promene. Trifunović je izneo stav da, iako se u medijima čine kao uzbudljive i važne, mnoge aktuelne teme zapravo nisu stvarne promene, već samo ponavljanje starih obrazaca. On je spomenuo da nam odlazak jednog ambasadora – kao što je to bio slučaj sa bivšim američkim ambasadorom Michaelom Murphyjem – postaje važna vest, što, prema njegovom mišljenju, ukazuje na politiku stagnacije i nepromenljivosti u BiH.
Trifunović je naglasio da, iako je Murphy bio angažovaniji od mnogih svojih prethodnika, u stvarnosti nije mogao mnogo da postigne. Status quo, koji je duboko ukorenjen u političkom životu BiH, čini da se promena ne događa, jer političari, kako kaže, zapravo nemaju interes da do promjena dođe. Iako je politika u BiH stalno na snazi, problemi se i dalje ponavljaju, a političari kao što su Milorad Dodik i Dragan Čović žele da očuvaju moć za sebe i svoje stranke. Svi ti pokušaji za promene samo su površinske varijante starog sistema.
Takođe, Trifunović je osvrnuo na sukob između Dragana Čovića i američke administracije. Prema njegovim rečima, Čović se plaši da izgubi podršku Amerike, jer bi mu to moglo ozbiljno ugroziti političku poziciju, pogotovo u kontekstu Hrvatske kao članice Evropske unije. Iako se Čović prikazuje kao „opušten“ nakon suočavanja s američkim pritiscima, Trifunović smatra da je zapravo pod velikim stresom jer bi svaka veća konfrontacija sa zapadnim diplomatama mogla da mu naruši politički imidž i poziciju u BiH.
Politika podela je ključni faktor koji Trifunović ističe kada govori o odnosima između političkih lidera u BiH. Iako su mnogi očekivali da će SNSD biti isključen iz vlasti, Trifunović napominje da ni to neće značiti kraj političke dinamike jer Čović i Dodik i dalje zadržavaju veliki uticaj na ključne odluke, uključujući blokadu rada Doma naroda i ostale političke manevre. Unatoč svim promenama koje se povremeno najavljuju, ključni političari u BiH i dalje razmišljaju u okviru vlastitih interesa i moći.
Kada je govorio o trenutnoj političkoj situaciji u BiH, Trifunović je istakao i povratak Bakira Izetbegovića na političku scenu. Prema njegovim rečima, Izetbegović nije otišao iz igre, već se pomalo povukao, dok su Dodik i Čović verovatno razgovarali s njim o daljim političkim koracima. Ove „podzemne“ političke aktivnosti nisu novost, jer se u BiH, kako kaže Trifunović, sve vrti u krug. Izetbegović, prema njegovim rečima, sada iščekuje poziv da se vrati u igru, jer je svestan da će samo ujedinjen politički front omogućiti ostvarivanje veće političke moći.
U nastavku razgovora, Trifunović je osvrnuo na obilježavanje Sretenja u Banjoj Luci, ističući da ni Dodik ni Vučić nemaju moć da izvrše značajne promene u teritorijalnim granicama BiH. On je upozorio da govor o državnosti može imati negativne posledice, naročito po same Srbe, jer bi politički pritisci mogli dovesti do još veće nestabilnosti. Ova retorika o srpskoj državnosti više šteti nego što koristi, a Trifunović smatra da Dodik i Vučić nisu ni u jednom trenutku razmišljali o suptilnoj politici, već su više bili vođeni trenutnim političkim interesima.
Kritikujući studentske proteste u Srbiji, Trifunović je upozorio na činjenicu da Vučić koristi taktiku da „otupi oštricu“ protesta kako bi produžio svoju vladavinu. On smatra da Vučić sa svakim ustupkom pokušava da ublaži energiju protesta, ali da se iza političkih susreta sa Dodikom i Vučićem krije latentni sukob koji se teško može zanemariti. Na kraju je spomenuo da iako Dodik i Vučić izgledaju kao politički partneri pred kamerama, zapravo imaju razlike koje bi u budućnosti mogle postati veće.
USAID i njegov rad u BiH bili su još jedna tema koja je pokrenuta tokom razgovora. Trifunović je osudio spekulacije o finansijskim sredstvima koja se distribuiraju u BiH, naglašavajući da se mora prestati s tvrdnjama koje ne vode do stvarnih informacija. Prema njegovom mišljenju, sve što se događa sa američkom agencijom i drugim donatorima u BiH nije slučajno, već je deo širih geopolitickih i ekonomskih planova koji imaju dugoročne posledice za BiH.
U zaključku, Trifunović je izneo da Bosna i Hercegovina ostaje “država na staklenim nogama”, bez stvarnih političkih promena i sa stagnirajućim procesima. Politički lideri u BiH, prema njegovom mišljenju, nemaju dovoljno želje ni hrabrosti da naprave stvarne promene, jer su previše povezani sa sopstvenim interesima i moći.
