Šejh Halid Hibši navodi da se sihr ne poništava onog trenutka kad umre sihirbaz koji ga je pravio, nego on i dalje ostaje da djeluje.
Šejh navodi slučajeve u kojima su sihirbazi umrli, u njihovim dokumentima se pronašlo da su pravili sihr određenim osobama, a te osobe i nakon smrti su ostale bolesne i liječile se i dalje iako je sihirbaz umro.
Šejh navodi da nije dozvoljeno učaču rukje da donosi ”fetve iz rukava” na osnovu svog iskustva jer idžtihad vezano za rukju/sihr ima granicu i to su stvari za koje se pita ulema.
Šejh navodi priču jedne cure (koja je sad žena od 60 godina) kojoj je poslije rođenja napravljen sihr (još kao bebi), a sihr je napravila žena iz Tunisa, da ne može da se uda. Kad je umrla ova žena (sihirbaz) poslije par godina su našli u njenim dokumentima da je pravila sihr(da se nikad ne uda) ovoj (sad već) starijoj ženi od 60 godina kad je ona još bila beba.

svjetlo-dunjaluka