U davna vremena, Arapi su na vjenčanju dijelili meso umotano u somun. Ako je bilo više gostiju nego mesa, svojim rođacima i prijateljima – onima koje smatraju svojom obitelji, davali su prazan somun. Znajući o čemu se radi, oni su ih pojeli ne pokazujući da su prazni.
Jednom je jedan od gostiju, ugledavši prazan somun, počeo vikati pred svima: „Moj somun je prazan – bez mesa…!!! A domaćin mu odgovori: „Kriv sam pred tobom, jer sam te smatrao svojim…“
Pouka: Koliko je onih kojima smo i mi sami zavedeni, vjerujući da su „naši“, da će se zalagati za nas, biti nam podrška, oslonac – ali nismo u pravu.
Pažljivo birajmo one kojima ćemo dati “prazan somun…”
senzor.ba
