Bio jednom neki čovjek i imao slugu. Jednog dana supruga ovog čovjeka izađe u baštu i ugleda slugu kako sjedi i plače, pa ga upita: „Šta je bilo, zašto si tužan?“
On joj odgovori: „Vlasnik me otjerao.“
– „Zašto?“ – upita ga.
– „Slučajno sam razbio staklenu posudu.“ – odgovori joj sluga.
Na to mu ona reče: „Dođi sa mnom, idemo kod njega.“
Kada dođoše kod vlasnika, on upita slugu: „Zašto si opet došao?“
Supruga mu reče: „Ja sam ga dovela, razbio je staklenu posudu pa si ga zato otjerao?“
– „A šta ti misliš?“ – upita je.
– „To je nepravedno.“ – odgovori mu supruga.
– „Uredu, onda“ – reče joj – „vratit ću ga pod jednim uslovom – da se ti vratiš svojoj porodici.“
– „Dobro, dogovoreno.“
– „Spakuj svoje najvrjednije stvari, sutra odlaziš!“ – reče joj.
Kada se smračilo ona ga je omamila i tako ga odvela sa sobom kod njene porodice.
Ujutro kad se čovjek probudio vidje da je u njenoj kući tj. kući njenih roditelja, pa je upita: „Otkud ja ovdje, ko me je ovdje doveo?“
„Ja sam te dovela“ – reče mu supruga.
„Zašto?“ – upita je.
„Pa rekao si mi da ponesem šta mi je najvrjednije, pa sam to i ponijela“ – odgovori mu supruga.
Čovjek se na to nasmija, pa povede suprugu sa sobom kući.
Izvor: Facebook stranica Qasas wa hikayat islamiyya
Za AKOS.BA prevela: ADINA MURATOVIĆ-VOLODER
