U svakom kraju naše zemlje, često se čuje da su srpska sela sve praznija. Ipak je jedan mladić odlučio da svojim rukama podigne dedovinu. Luka Crepuljarević je najpoznatiji Zlatiborac koji je nakon upisanog fakulteta i sve češćeg boravka u gradu, ostao dosledan da održi ognjište koje su sagradili nejgovi baba i deda.
– Gotovo sam siguran za ovih godinu dana, da su moja razmišljanja ispravna i time sam stekao samopouzdanje i uverenje da sam zaista na pravom putu. Dvoumio sam se, ali nisam odustao od tog dečačkog sna koji sam ispunio. Ljudi su u meni prepoznali tu neku iskrenost i uz pomoć dobronamernih ljudi koji su mi dali vetar u leđa, masovnim komentarima osetio sam veliku hrabrost za sve ovo što radim. Isplivao sam u narodu kao primer jednog pozitivnog mladog čoveka koji želi da živi na selu i bude primer drugima, rekao je Luka.
Da nije bilo Luke seosko domaćinstvo u Semegnjevu propalo bi, a kuće bi se srušile, kao što je na žalost u svakom drugom selu u Srbiji.
„Rešio sam da ovom domu dam smisao, drugačije je kada ima u njega neko da uđe i naloži vatru. Kuću sam uspeo da renoviram, da je adaptiram da jedna porodica živi normalno. Ne želim da ostanem na ovome, hvala Bogu da je sve puno i štale i ambari ili i obori i livade. Imam dosta stoke i zimnice, ma sve što jednom domaćinstvu treba da se prehrani tokom zime. Nakupio sam dovoljno sena, plastenik i vrt . Ono gde sam uskraćen i što nisam mogao da kupim je mehanizacija koja mi je neophodna da obrađujem veće površine zemlje. Ostalo je još i štalu da sredim, kako bi stoka imala pristojan prostor gde bi boravila, a i gde bi parkirao mehanizaciju, priča ovaj mladi Zlatiborac.
Ostvario je deo svojih ciljeva, upisao je fakultet i uspešno očistio godinu u roku. To što živi na selu, nije mu otežalo.
– Ono što je sledeći bitan cilj jeste da se oženim, ali ne potenciram do 25 godine tj. kada se steknu svi uslovi da formiram porodicu, rekao je Luka.
Ovaj mladić ponosan je na sebe, jer poput njegovih vršnjaka, on nema skupe automobile i najnoviji telefon. Sve što je stekao on zna da je stekao svojim poštenim radom. „Ono što pojedem sam sam uzgajao, napravio i na to sam najviše ponosan. Možda i nemam mnogo, ali obraz mi je čist, a to je najvažnije“ kazao je ovaj mladi domaćin.
kurir.rs
