Znate šta je tražila za mehr?
Buharijinu zbirku hadisa.
Salih efendija, koji nas je vjenčavao, nekoliko puta joj kaže da dobro promisli, ima pravo, šta god želi da traži.
A ona uporno, Buharijina zbirka.
I to je bilo to.
Tad zbilja nisam ni mogao plaho šta da joj pružim.
Nije mi do danas jasno da je pristala.
Vjerujte. 😀
Šta je u meni vidjela, ona zna.
Nisam imao ni zuba, ni para, ni imovine ni auta.
Ni kuće ni vile ni zdravlja.
Imao sam rupu u trbuhu, ranu preko cijelog trbuha i ranjenu dušu.
A ona je ispod svega toga, vidjela u meni ‘nešto’.
Kad ni ja sam to nisam vidio, ona je vidjela.
Zamislite to.
Ja sam sebe ne bi izabrao, a ona je rekla da!
Pa u podstanare pa u kućenje, pa smo polahko kockicu po kockicu slagali to parče života.
Kad sam prekjučer uz nju stao, naumpalo mi koliki smo put prešli, On je to tako dao.
Vi vidite Aminin smijeh.
A ja vidim kolika je borba da se do osmijeha dođe.
A ona Buharijina zbirka, eno je u radnoj sobi.
Da ne zaboravim, kad sam je pitao zašto je pristala?
Znate šta kaže?
Jer je osjetila da uz mene može da sanja.
Da sam podrška njenim snovima…
Pa hvala Onome Koji daje da se hajirli snovi i ostvare.
🌷Nedim Botić