Dok se vojno vozilo probijalo kroz šume Afrike u kojima su svakodnevne otmice i pljačke, iznenada se ispred automobila ispriječi drugo vojno vozilo. Iz vozila je izašo oficir, otvorio vrata od autombila, pogledao putnike a onda upitao:“Da li ste vi dr. Abdurahman?“ On odgovori:“Da, ja sam dr. Abdurahman.“ Tada se oficir nasmija i reče:“Pa šejh, ja sam jedan od vaših jetima kojeg ste odhranili i odgojili, sada radim kao direktor za vjerska pitanja u vojsci!“ Subhanallah, koji prizor, da ti osoba nakon tolko godina priđe i kaže:“Ja sam jedan od vaših jetima kojeg ste odhranili….. subhanallah. Pa ko je taj dr. Abdurahman?
On je dr. Es-Sumejt Abdurahman, doktor i islamski daija iz Kuvajta. Poznat je po tom što je večinu svoga života posvetio davi (pozivanju u islam) u Africi kao i pružanju svake vrste pomoći tom napaćenom narodu. Za vrijeme svog boravka u raznim državama Afrike, pred njim je islam primilo oko 11 miliona ljudi. Njegova humanitarna organizacija u kojoj je pod njegovim nadzorom radilo 4000 daija tokom 35 godina postigla je sljedeće rezultate: sagradili su preko 5500 džamija, 860 škola u kojima nauku izučava preko pola miliona učenika, preko 11 000 bunareva za vodu, 186 bolnica kao i 120 domova za zdravlje.
Iako su ove cifre velike, šejh i dr. Abdurahman veli:“Kada je u pitanju trgovina sa Allahom, cifre nisu bitne, najvažnije je da te učinjene stvari daju rezultate i da ide ka boljem, to nam je cilj.“ Kad je imao šest godina, gledajući slike Afrike i njenih naroda u novinama, zamišljao je sebe kako šeta šumama Afrike oslanjajuči se na štap. Tada ga je već pogađalo stanje ljudi u Africi, njihovo siromaštvo i glad. Razmišljao je kao šestogodišnjak: “A zašto mi muslimani ne bi pomogli ove ljude?“ U šestoj godini čitao je priče za djecu a u 11. godini života, počeo je aktivno da čita časopise na stranim jezicima.
Ta razmišljanja su se kasnije i ostvarila. Danas šejh Abdurahman ima 65 godina i sad stvarno oslanjajuči se na štap hoda šumama Afrike pomažući ljudima. Kad je doktorirao u Kanadi, njegova žena mu je tada predložila da se presele u zemlje Azije kako bi ljude pozivali u Allahovu vjeru. Odmah je šejh Abdurahman posjetio Ministarstvo vakufa u Kuvajtu tražeći od njih da ga pomognu u njegovim projektima koje je zamislio. Međutim nije naišao na potvrdan odgovor.
To ga nije pokolebalo, pa je sa nekoliko prijatelja osnovao nevladinu humanitarnu organizaciju. To su bile neke početne ideje, međutim prvi i pravi korak a koji će kasnije biti uzrokom šejhovog odlaska u Afriku, jeste kad je jedna sestra koja je obezbijedila novac, zatražila od šejha da napravi džamiju u Malaviju. Kad su ti ljudi ušli u džamiju, taj doživljaj njihove radosti je bio neopisiv. Međutim, stvarna slika stanja ovih ljudi je bila, kad je pred šejhom umrlo dijete od malarije a čije liječenje košta u Africi nekoliko dolara, ili kad vidiš da 48 000 djece u jednoj pokrajini u kojoj su večinom muslimani ne pohađaju školu jer ne mogu da kupe udžbenike koji koštaju svega 5 dolara, onda vidiš da je situacija i više nego ozbiljna.
Ima na desetine nadimaka, od koji su najpoznatiji „sluga Afrike“ ili „dobri čovjek“. Trenutno živi u Madagaskaru, tu je zadnje tri godine, tu je sebi i svojoj ženi iskopao kabur da ga u njega ukopaju kada preseli. Spava u šatoru, na zemlji, pije vodu iz bunareva, hrani se za istom sofrom za kojom jedu i siromasi, sa njima radi poljoprivredu, pomaže im u svim poslovima. Od dunjaluka nema ništa nit želi bilo šta, samo želi Allahovo zadovoljstvo i nagrada kod Njega.
Neka te šejh Abdurahman, Allah, s.w.t nagradi svakim dobrom i molimo Ga da ti podari Džennet Firdews, amin. A nama koji smo u toplom i suhom, koji uživamo dunjalučke blagodati, da uzmemo pouku iz tvog života kada je u pitanju pomoć siromašnih i bolesnih muslimana. Zamislite nagrade kod Allaha kad preko vas 11 miliona ljudi primi islam!? Allahu ekber!!!
Saudin Cokoja n-um
