Sada kada sam odrasla jasno mi je zašto je mama uvek bila nervozna, a tetka uvek raspoložena. Brat i ja smo voleli da idemo kod tetke više nego bilo gde i čak smo govorili da je volimo više od mame. Mama je uvek bila nervozna, ljuta, neraspoložena dok tetka sve suprotno. Sada mi je jasno i zašto. Mama je imala dvoje dece, domaćica bez posla i svog dinara, otac se nije interesovao za nas, nju, kuću. Živela je u kuhinji, nikada nije negde izašla, kupila nešto sebi, putovanja da ne pominjem. Tetka je imala dobar posao, platu, divnog muža, nije imala dece. Vreme je provodila u putovanjima, kupovini, napredovanju na poslu, izletima… Žao mi je što tek sad sve to shvatam, žao mi je majke, nije ni mogla da bude bolje raspoložena kada je živela takav život.
ispovesti.com
