Salih Mujkanović iz Sokoline kod Donjeg Vakufa bavi se proizvodnjom drvenih kašika. Kaže da se ovaj zanat zaboravlja, da je sve manje ljudi koji se bave ovim zanatom.
– Ovdje je nekada svaka druga kuća pravila drvene kašike, pravilo se drveno posuđe, pravile se drvene vile. A sada nema ni starih ni mladih koji bi se ovim bavili. Ja sam učio uz oca. Proizvede se, pa na pijacu da se proda. Imam ljudi koji kupuju od mene, prodaju drvenariju pa kupe od mene i preprodaju dalje. Nije problem prodati, problem je napraviti – kaže Salih.
Ističe kako se uglavnom kašike prave od drveta hrasta.– Prije dok se jelo sa drvenim kašikama, pravilo se od javora, pa od bukovog drveta. Išmigla se, osuši. Nije to tako jednostavno, neko misli da jeste. Ja kažem hajde napravi jednu kašiku, evo ti 100 eura, pa ćeš vidjeti koliko je jednostavno – pojašnjava Salih.Ljeti, kaže, uzgaja maline, a zimi pravi kašike.
Jedna košta od 1,20 do 1,50 KM, a na pijaci ih prodaju od dvije do tri marke.
– Kod nas ovi stari zanati izumiru, sve je manje ljudi koji se time bave. Omladina ode za poslom – kaže Salih.
Jedna kašika mu prođe kroz ruke oko 20 puta, dok ne dođe do konačnog proizvoda.
– Ja pamtim kada je u mene otac jeo drvenom kašikom, a sada mi pravimo kašike za kuhinju, kao kutljače ili lopatice, prave se male i za med. Naši bi reci prije da ne valja med jesti bez drvene kašike. Nije to kod nas sad ni u trendu. Dnevno napravi 20 kašika, zavisno od raspoloženja – priča Salih kroz smijeh.
Mora se praviti, kaže, od sirovog drveta, i zato je bolje zimi raditi.
– Kada mi je otac bio živ, pravilo se dnevno 100 komada – priča Salih.
Kaže Salih da ne može kukati i govoriti da je teško.
– Ovi što kukaju, a zdravi su neradnici. U drugom i trećem razredu sam radio, pomagao, hoćeš li se porezati, nema veze. Svako sad nezadovoljan, previše se traži. Kakav god da je sistem, ko hoće raditi, može se živjeti. Nikad ni u jednoj državi sistem nije bacao sa nebesa pa da imaš. Sad se očekuje da ne radi, a da ima neka primanja. Hoće da imaju, a da ne rade. Ja mislim da je nas u ratu pokvarilo čekanje pomoći od merhameta pa se sad uzdamo u tuđu pomoć – zaključuje Salih.
crna-hronika
