Događaj nam je prepričao jedan od mladića pokajnika:
„U našoj četvrti se nalazila mala džamija. Njen imam je bio star čovjek. Jedan dan je izašao pred džemat i upitao: „Šta se dešava sa ljudima iz susjedstva? Svaki dan ih je sve manje u džamiji, pogotovo omladine!“Prisutni odgovoriše da u blizini ima jedan disko klub i da se mladi ljudi iz četvrti, uglavnom, nalaze tamo. Šejh nije znao šta je to diskoteka, pa mu prisutni objasniše da je to jedan objekat u kojem se ljudi skupljaju, slušaju muziku i gledaju polugole žene.On upita: „Ti ljudi koji se skupljaju, da li su muslimani?Džematlije potvrdno klimnuše glavom. Starac ustede i reče:„La hawle we la kuvete illa billah!!! Hajdemo onda da ih posavjetujemo! To što rade je očiti grijeh!“.„Zar da idemo u diskoteku i tamo savjetujemo?!- upitaše ljudi.Šejh odgovori: „Da, pođimo na to mjesto!“
Džemat pokuša da ga odgovori, tvrdeći da će sigurno naići na ismijavanje i uvrede od tamo prisutnih, ali šejh se nije obazirao. Uhvatio je je jednog od prisutnih za ruku i naredio mu da ga odvede na to mjesto.Kada su stigli ispred zgrade u kojoj se nalazio disko klub, tamo su zatekli obezbjeđenje. Šejh je tražio da mu dovedu vlasnika objekta, što su ovi i učinili. Čim je stigao upitao ih je šta žele. Starac je ozbiljno i hladno odgovorio:„Želimo da uđemo u objekat kako bi posavjetovali vaše goste!!!“Vlasnik nikada do tada nije primio sličnu molbu. Čudno je pogledao okupljene. Grupa, većinom starijih ljudi, koje obično nije imao kao goste u svome objektu, a ispred njih stari imam maloga mesdžida, duge bijele brade, sa biljegom na čelu od silnog padanja Allahu na sedždu.„Želite šta?!“- upita vlasnik.„Tražimo da nas pustiš unutra da posavjetujemo prisutne!“- ponovi starac.Vlasnik je glatko odbio. Međutim stari imam je insistirao, sve dok vlasniku nije ponudio novac i zamolio ga da to bude suma koju će platiti kao ulaznicu u njegov objekat. Gazda na poslijetku prista, ali pod uslovom da dođu sutra dan u isto vrijeme. Tako je i bilo. Sutradan pred disko klubom ponovo se mogao vidjeti čudan prizor. Grupa džematlija, na čelu sa lokalnim imamom, ulazi u objekat u koji ulaze samo ljudi sumnjivog morala.Šejh je zastao na ulazu, vidjevši da jedna od uposlenica izvodi svoju „tačku“. Disko je bio poprilično popunjen. Čim je muzika utihnula, šejh se primakao centralnom dijelu disko kluba i otpočeo svoj govor Bismillom, zahvalom Allahu i salavatom na Muhammeda s.a.w.s., nakon čega je počeo da opominje prisutne.
Ljudi su na početku mislili da je to dio programa, da je neka od šala. Ali nedugo su shvatili o čemu se radi, pa su počeli dovikivati i smijati se naglas. Šejhov govor se nije čuo od silne buke koju su proizvodili prisutni. Starac nije obraćao pažnju, nego je nastavio svoj govor. Sve dok jedan od prisutnih nije ustao i tražio od gostiju da šute i poslušaju šta im čovjek ima reći.I zaista, nakon nekoliko trenutaka, nastupi tišina i muk. Nismo čuli ništa osim šejhovog glasa. Tako mi Allaha čim je šejh počeo da govori osjetio sam jačinu i ljepotu njegovih riječi. Naveo je šejh neke od ajeta časne Knjige, par hadisa i nekoliko priča ljudi koji su učinili pokajanje i vratili se Allahu. Wallahi nikada nisam čuo tako nešto. Sjećam se da je šejh između ostalog rekao da smo živjeli dugo u grijesima i nepokornosti Allahu, i da su svi trenutci uživanja davno prošli, ali da su u njihovim knjigama ostala ružna djela koja su činili i da će za ta djela jednoga dana odgovarati. Govorio je šejh da će doći dan kada će sve biti uništeno osim Njega, hvaljen neka je. Govorio je da će ih njihova djela, ukoliko nastave, odvesti ravno u vatru, čiji je tek sedamdeseti dio spušten na Zemlju.Onda je zatražio da požure ka pokajanju, dok još nije kasno. Starac se zanio u govoru, a ja sam posmatrao prisutne i vidio da ljudi plaču. Tako mi Allaha svi prisutni su plakali od jačine i težine riječi koje je starac izgovarao.Nakon govora, šejh je izašao, a za njim skoro svi koji su bili u disko klubu, a među njima i ja, kao i vlasnik kluba.Svi smo taj dan postali džematlije malenog mesdžida u četvrti.“
Prijevod i obrada: Akos.bA
