Starica u Francuskoj, u 93. godini primila je islam nakon ikindije a umrla nakon jacije-namaza
Ovo je slučaj penzionisane medicinske sestre iz Francuske. Imala je 93 godine. Po običaju Zapada, sama je stanovala u zgradi. Niko od njene djece nije se brinuo o njoj. U svome hodu pomagala se jednom štakom. Preko puta nje, njen komšija u zgradi bio je musliman. Kada bi je vidio kako ide uz stepenice, silazio bi pred nju, uzimao njene stvari i uznosio ih do njenih vrata. Zatim bi i njoj pomagao da se uspne do stana. Naprotiv, ponekada bi joj čistio stan. Ona bi ga začuđeno gledala: zbog čega to sve radi, šta ga motiviše na to, ima li neki razlog u pozadini svega toga?!
Jedanput ga je upitala: “Je li ti neko plaća za ovo što mi činiš?” Komšija je odgovorio: “Da.” Ušutila je. Mislila je i nadala se da je njen sin zadužio ovog komšiju da joj pomaže; da ga je plazio da nju pripazi. Jednog dana, kada je komšija pohizmetio ovu staricu, upitala ga je: “Ko ti plaća za ovo što mi činiš?” Musliman je odgovorio podižući pogled uvis: “Allah”. Odgovor ju je mnogo pogodio. Šutjela je jedno vrijeme, a nakon toga mu rekla: “Možeš li me obavijestiti o Onome koji ti plaća za ovo što činiš? Ko je On?”
Komšija, musliman, obavijestio je staricu o Allahu i Njegovoj vjeri islamu, nakon čega je ona iskazala svoju želju za primanjem islama. Odveo ju je u najbliži Islamski centar. Nakon ikindije-namaza starica je primila islam… A poslije jacije je umrla. Nije klanjala osim dva namaza.
Kada je došlo vrijeme da se njeno tijelo preuzme i ukopa, doša je njen sin. Sada je znao za nju! Zbog čega?! Kako bi mogao uzeti njene stvari iz stana i prodati ih i tako doći do imetka. Počeo je da prodaje kućanske aparate po mizernim cijenama.
Kada su muslimani došli da preuzmu tijelo starice i ukopaju je u muslimansko mezarje, sin se pobunio rekavši: “Mi ćemo je u naše groblje sahraniti.”
“Ona je primila islam” – rekli su prisutni muslimani.
“Ne, nije ona nikada primila islam” – sin je kategorično tvrdio.
Nastao je spor među njima. Muslimani su je htjeli ukopati u muslimansko mezarje jer je ona primila islam, a sin to nije dozvoljavao. Na kraju rasprave, šta je rekao sin? Rekao je muslimanima: “Vidim da ste vi baš ustrajni u tome da je ukopate u svoje mezarje?!”
“Da”, odgovorili su. Rekao je: “Uredu, prodat ću vam je!”
Upitali su: “Koliko?”
“Pet hiljada eura” – rekao je staričin sin.
Muslimani su požurili da skupe 5000 eura i na kraju mu isplatili cijeli iznos. Uzeli su njegovu majku u gasulhanu, okupali je, umotali u kefine, klanjali joj dženazu i ukopali je u muslimansko mezarje.
Sin je prodao svoju majku. A komšija musliman je svojim dobročinstvom bio razlog njenog primanja islama. Raspitivali su se o njenoj prošlosti, pa su ih obavijestili da je ona bila medicinska sestra i da je prema bolesnicima bila mnogo milostiva i brižna, najljepše se što je mogla ophodila prema njima.
Muhammed Salih el-Munedždžid
Preveo: Hajrudin Ahmetović, prof.
N-um
