U prolazu imadoh malo posla u tom naselju…mujezin ezan zauči za podne namaz….u džamiji invalidska kolica ispred mihraba….nakon namaza vidim da ga je dovezao dječak od nekih 11-12 godina….reče da mu je to sin i da dolaze u džamiju na svaki namaz……..nisam mogao da ne upitam zašto on u potpunosti nepokretan, rukama ne može, glavom ne može, nogama ne može….zašto toliki napor….zašto on dolazi a mi zdravi i pokretni u nemaru……Tihim i blagim glasom odgovori: “Ja sam Ejub….sve će proći, i kuće, i auta, i laptopi……a Ejub, Ejub hoće u džennet”
(Gospodara Uzvišenog molimo da te uvede u najljepše džennetske predjele. Allahume amin!
Izvor: Avaz Istine
