Živjela jednom jedna starica koja je nakon muževe smrt otišla da živi sa sinom, snahom i njihovom kćerkom. Pošto je bila jako stara njen vid i sluh svakoga dana su bili sve lošiji i lošiji, takođe i ruke su je izdavale, jako su se tresle, nekada čak toliko da nije mogla kašiku da drži u ruci i većinom je sve prosipala kada jede, a često su joj i stvari iz ruke ispadale, piše “Stil“…
Snaha i sin joj nisu pomagali i samo ih je nervirao nered koji je starica iza sebe ostavljala, a koji su oni morali da čiste. Jednog dana im je to dosadilo i odlučili su da stave jedan mali sto u čošku gdje su stajale metle i tu su rekli starici da sjedi i jede sama.
Dok je jela očima punim suza ih je gledala, ali oni se uopšte nisu obazirali na nju već bi se još više iznervirali kada bi joj nešto ispalo iz ruku.
Jednoga dana njihova kćerka se igrala na podu praveći nešto. U to joj otac priđe i zapita je šta to pravi. Odgovor ga je zaprepastio:
“Pravim mali sto i slolice za tebe i mamu, da tu sami jedete jednog dana kada ja budem odrasla“, glasio je djevojčicini odgovor. I otac i majka su toga trena zanijemeli i postali su svjesni šta su uradili i kakvu su grešku napravili!
Te iste večeri vratili su majku za sto i od tada je svaki dan jela sa njima. Za svaki prosuti komad hrane više niko nije mario! orizarenews.com Foto: ilustracija
