Svi su smatrali da sam bolesna, a imala sam sihre
Kada sam bila 9 razred, prijateljica za koju sam smatrala da mi je najbolja prijateljica mi je zabila nož u leđa. Jedna je nagovorila drugu. Napravile su plan i uspjele su.
Jedna djevojka je rekla mojoj najboljoj prijateljici: “Samo joj stavi to (sihr), svi će misliti da je bolesna. Ja ću upisati gimnaziju, ti medresu, a ona, ona neka ide gdje hoće. Samo što dalje od nas. I ja ću te združiti sa svima, obećavam.”
Promijenila sam se preko noći. Imala sam strah, a da ni ja nisam znala od čega. Zaboravlja sam neke stvari, ko mi je šta rekao, itd. Imala sam katastrofa snove. I još mnogo drugih simptoma. I jesu, ne puno od tog dana kada su se dogovorile svi su me smatrali bolesnom. Govorili su da sam bolesna, a da to ni ne znam. A ta cura nije ispunila svoje obećanje, nije je združila ni sa kim.
Nisam bila nimalo dobro, sve dok me roditelji nisu odveli kod hodže. Od tada sam mnogo bolje. Da su me makar prije odveli, ili odmah tada. Ali, vrijeme se ne može vratiti. Tek sam poslije saznala za taj njihov dogovor, ko mi je šta uradio. Neke se stvari možda odmah ne saznaju, ali sve se sazna kad-tad, i sve se nekada shvati.
Pouka priče – dobro pazite sa kim se družite i komunicirate. Meni su upropaštene najljepše godine života.
Sestra N.
Fb: N-um
