Dok sam sjedio u svom uredu, došao mi je čovjek vidno zabrinut. Nakon selama, rekao mi je da mu je sin opsihren te da zna ženu koja mu je napravila sihire, a zatim me je zamolio da pođem sa njim kako bi taj sihir nekako uništili.
Ja sam mu rekao da nisam u mogućnsoti da uništim sihir. On me začuđeno pogleda pa upita: “Ti ne možeš da ga uništiš?“. Odgovorio sam da ne mogu. On mi uporno reče: “Brate, znam da možeš i moraš mi pomoći.“ Rekao sam mu da sjedne, a onda mu rekao: “Brate moj dragi, nemam ja Musaov, a.s. štap, nemoj da me primoravaš na nešto što ne mogu, ali ču ti kazati tri stvari da uradiš, pa ako ti ove tri stvari ne budu pomogle uz Allahovu pomoć, onda ti niko ne može pomoći.
Prvo, iskrena dova Allahu, s.w.t., u zadnjoj trećini noći, dijelu noću kad se na dunjalučko nebo spušta naš Gospodar, s.w.t., i pita: “Ko traži da mu dadnem, ko traži oprosta da mu oprostim?“ Tako mi Allaha, Gospodar svaku noć se spušta i ako mu se iskreno obratiš, neće te ostaviti na cjedilu.
Drugo, čini što više istigfar tokom dana i noći, što više jer se prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ko bude puno istigfar činio, Allah će mu iz svake tjeskobe naći izlaz, riješit će svaku njegovu brigu i dat će mu opskrbu odakle se i ne nada.“ (Muslim).
Treće, da li ti ovaj slučaj smatraš iskušenjem i nesrećom? On reče: “Da.“ Onda slušaj šta je rekao Poslanik, s.a.v.s., Prenosi se od Ummu Seleme, r.a., da je čula Poslanika, s.a.v.s., gdje kaže: “Svakog roba kojeg pogodi neka nesreća pa kaže: “Allahovi smo i Njemu čemo se vratiti, Gospodaru nagradi me za ono što me je pogodilo i podari da ono što iza nje dolazi bude bolje za mene“, a da ga Allah neće nagraditi i poslije toga mu dati dobro…..“ (Muslim, Ibn Madže, Ebu Davud).
Čovjek je izašao i otišao od mene. Nakon pet dana, dođe do mene čovjek čije je lice bilo poput punog mjeseca. Ušao je kod mene želeči sa mnom da razgovara, pristao sam, ali on mi je dao znak da izađu ostali ljudi iz ureda. Kad smo ostali sami, on izvadi iz džepa neku materiju, kad sam je vidio, bio je to sihr, onda je izvadio i iz drugog džepa nešto, bio je to drugi sihr. Pitao sam ga da li je dovio a on mi je odgovorio plačući: “Šejh Adil, tako mi Allaha, svaku noć oko dva sata sam ustajao na noćni namaz i na sedždi molio Allaha za pomoć, svaki dan i svaku noć činio sam istigfar, a kad bi mi god na um padni moj sin i njegova bolest, govorio bih: “Allahovi smo i Njemu ćemo se vratiti“, jer sam bio ubjeđen da su to riječi Poslanika, s.a.v.s., i da tako mora biti.
Prije dva dana kad sam se ustao na noćni namaz, zazvonio mi je telefon, javio sam se i glas mi je rekao: “Ako želiš sihir od svog sina, otiđi do tog i tog mjesta, ima veliki kamen, ispod njega je.“ Našao sam sihir i htio ti doći odmah taj dan, ali sam se bojao da ne povjeruješ kako sam tako brzo našao sihir. Drugu noć u ista doba zvoni opet telefon, i opet isti glas, ovaj put mi je rekao za drugi sihr na drugim mjestu koji je bio iza moje kuće. Sutra dan sam otišao i stvarno ga tamo našao. Evo sad sam kod tebe da ga ti razvežeš uz Allahovu pomoć.
Na sve ovo šejh Adil je rekao: “Allah zna, možda je ta osoba te sihire zakopala sa nekim od svojih pomagača, a onda je Gospodar, s.w.t., zbog tvoje dove i tvog istigfara, odredio da taj njeni pomagač te nazove i kaže ti mjesto sihira, vojske Uzvišenog Allaha ne zna niko osim Njega.“
Autor: Saudin Cokoja
Iz knjige: “Oživimo srca, oplemenimo duše” – saff.ba
