Redakciji Crna-Hronika javila se tužna majka iz Konjica koja već godinama čeka svog sina. Čeka da joj se vrati, da je nazove, da joj napiše. Čeka i čeka.

Njeno srceparajuće pismo u cjelosti:

“Poštovana redakcijo.
Obraćam Vam se po sljedećim dokazima i želim iznijeti svoju priču koja bi možda mogla biti i pouka nekom.
Majka sam, imala sam divan brak 21. godinu. Muž mi je poginuo u prometnoj nezgodi. Ostala sam sama sa sinom koji je tad bio 2. razred srednje škole. Svi moji sugrađani znaju i ako je mali grad , kako sam bila uzorna Majka. Svog sina sam poslije smrti muža sama mukotrpno školala. Bio je dečko za primjer. Niti je pušio niti pio. Veoma poslušan je bio.
Prija 4. godine je našao djevojku kojoj je tad bilo 13. godina a njemu 20. Iz početka sam mislila da je to nešto kao drugarstvo ali on je rekao da mu je djevojka. Nije mi bila jasna razlika između njihovih godina ali sin nije o tom dao pričati. Kada bi tražio novac za neke rođendanske poklone ili 8. mart davala sam mu. Kako se odmicalo vrijeme počeo je njene roditelje zvati punac i punica.
Tu sam se već protivila i govoreći mu “Sine punac i punica pa ona je djevojčica od 13. godina.”
Moj sin je tada radio i imao dosta novca. Govorila sam mu da ga samo koristi. O tom nije dao pričati. Tako je prošla i godina , on je počeo odlaziti svako 3-ći dan kod njih u Jablanicu. Kod njih bi boravio po cijeli dan. Kada god sam ga zvala na telefon da vidim kad će kući nikada se nije javljao. Uvijek bi se javio kada izađe od njih iz kuće. Sve mi je postalo sumnjivo jer je počeo i stvari skupocijene da im nosi. Poželjela sam s njim razgovarati ali uslijedile su i batine. Kad god bih spomenula nju i njene roditelje dobila sam od njega batine.
Čak sam znala i policiju pozvati ali sve se zasnivalo na nekim opomenama.
Prolazile su godine, 1,2,3. Na pitanje sina da odemo da upoznam njene roditelje već jednom. Rekao je šta ti imaš njih upoznavati oni tebi nisu ništa. Svaku platu je počeo nositi u Jablanicu, od mene bi sutra tražio za kafe.
Jedan dan sam tražila da bar pola plate da u kuću i obećao je. Za par dana mu je bila plata i istu je odnio u Jablanicu. Kada je došao kući rekla sam mu da da novca da kupimo hrane , rekao je nemam marke. Tada sam mu rekla: “Idi tamo gdje nosiš novac i hrani se, pokupi stvari i seli se iz kuće, ja ovo ne mogu trpiti”.
Pokupio je u vrećicu nešto odjeće i otišao.
Bio je to 12.10. 2019 godine.
Kroz 4. dana sjedila mi je kolegica na kafi kada se moj sin javio na Viber.
Pitao je šta radim?
Odgovorila sam mu, evo ja i M. pijemo kafu!!!
Rekao je mogu li doći kući hladno mi ovdje na vikendici kod Ševke, zima, vodu zavrnuli a nemam drva. Naravno rekla sam mu dođi.
Za nekih sat je došao, rekla sam mu svu tu odjeću ubaci u mašinu i sjedi ovdje da pričamo.
Rekla sam mu, ovo ti je samo bila opomena a idući mjesec pola plate ćeš dati u kuću a pola sebi, ne pušiš, ne piješ dovoljno ti za izlazak.
Pristao je na to gdje čula i moja kolegica.
Nekako sam krpila mjesec dana.
Nakon mjesec dana tačnije 13. 12. 2019 g. Dolazi mu poruka da je bila plata.
Ustao je spremio se i otišao u banku.
Digao je platu 880 km. Pitala sam ga da ispuni obećano. Dao mi je 50. KM da platim struju a on je otišao u Jablanicu. Uveče kad je došao pitala sam ga novca da kupim namirnicu.
Rekao je ne mogu sad ništa dat njoj je uskoro matura, treba mi preko 1.000 KM.
Prelila je kap i pokupim mu sve stvari i izbacim ga iz kuće. Tada je bilo -20 °.
Rekla sam mu, gdje nosiš novac tu i spavaj i hrani se.
Mjesec dana je spavao u kancelariji stranke koju mu je ustupio Osman M .
Pitala sam ga porukom kakvi su ti to punac i punica koji mogu gledati na – 20 stepeni Celzijusa da spavaš u kancelariji????
Tada sam blokirana na telefonu i svim mogućim mrežama.
Prošla je godina sin mi se nije javio. Da sad ovdje ne pišem ali s pravom kao i na Sudu mogu reći da su mi sihirbazke uništile život. Sve što sam imala u životu odvojili su od mene.
Nikada ozbiljnije doktoru nisam otišla dok me nije pretukla njena majka.
Od tada sam od fizikalnih terapija, banja, do psihijatra stigla. Čak kada me isprovocirala Elda na ulici imala sam srčani infarkt, gdje me spasila komšinica M. koja je se na ulici u datom trenutku našla. Ne dao Bog nikome da mu se desi što je meni.
Sve u životu sad kada mi se vratila svijest uz pomoć učenih ljudi, voljela bi zagrliti sina kada bi odmah umrla.
